Đaci udahnuli život manastirskom kompleksu Karno

Ovaj nesvakidašnji poklon sa višeznačnom porukom primio je proteklog vikenda iguman Luka Babić, te mu namenio mesto u crkvi i pripratama gde bogosluži, a zauzvrat darovao kopiju ikone Bogorodice Trojeručice iz Carske lavre Hilandara. Koliko ga je iznenadila i dirnula veština tek stasalih malih maturanata govori i činjenica da je odmah poslao fotografije vladiki Hrizostomu, koji nije verovao da su to radila deca, što je najveći kompliment koji su mogla da dobiju, kažu ona.

Tamara Jokanović, Tara Lončar, Aleksandra Ristić, Marija Grujić i Lenka Dokmanović, koje su tom prilikom posetile pravoslavno zdanje,  sačinile su tokom godinu i po dana, zajedno sa još devet svojih drugara, 14 ikona u vizantijskom stilu, a u planu im je da u oktobru, ukoliko se ukinu vanredne mere, živopišu i jedan manastirski zid. Prema rečima direktora OŠ „Đorđe Natošević” Nedeljka Đorđića, za ovaj projekat birana su čestita deca i odlični đaci koji svi odreda pohađaju veronauku, dok je njihov dar za umetnost bio u drugom planu.

– Iguman Luka čudo je od sveštenika – dodaje Đorđić. – Za poslednjih deset godina uspeo je da potpuno obnovi Karno, ali se nije tu zaustavio, nego je napravio i konak, u kojem smo noćili, kao i brojni putnici namernici koji tu svrate tražeći spokoj. Iako živi sam, u neposrednoj blizini završava još jedan manastir, gde je tokom rata streljano šezdesetak ljudi srpske nacionalnosti. Pre šest godina, kad je konak stavljen pod krov, posetili smo ga prvi put i u razgovoru došli na ideju da pomognemo onako kako jedino možemo: tako što će deca oslikati nedostajuće ikone i time udahnuti život i čistu energiju. U vreme vanrednog stanja i onlajn nastave, đaci su u grupama od troje-četvoro, puni entuzijazma, dolazili u školu zajedno sa profesorom likovnog Savom Stankovim, koji ih je podržavao, usmeravao, te učio kako se ikonopiše u vizantijskom stilu. Kao jednu vrstu zahvalnosti, roditelji su nam poverili da je to bila jedina stvar koja je njihovu decu uspevala da odvoji od televizora i računara. Dolazili su na te časove iako nisu morali i ostajali koliko su hteli, a uz rad i sazrevali. Najlepše kod tih ikona jeste to što kolega Stankov nije insistirao na totalnoj podudarnosti sa reprodukcijom, nego svaka odražava karakter deteta koje ju je stvaralo sa mnogo ljubavi.

Manastir Karno, zadužbina dinastije Nemanjić iz 13. veka, prvi put je stradala u vreme dolaska Osmanlija. Gradnja novog hrama započeta je 1893. i završena tri godine kasnije, kad ju je osvetio mitropolit Nikolaj Mandić, ujak Nikole Tesle. Na crkvu je 1925. dozidan zvonik, dopunjen zvonom koje je darovao kralj Aleksandar Karađorđević. Poslednji put zdanje su muslimanske vojne snage iz Srebrenice predvođene Naserom Orićem opljačkale i uništile do temelja 1992, kada je živ spaljen tadašnji sveštenik Boban Lazarević, odbijajući da ga napusti. Njemu u čast, danas u porti stoji Lazarevićeva spomen-bista, rame uz rame sa pirgom posvećenim Svetom Savi.

Ne samo kao direktor, već i kao čovek, Đorđić je odlučio da dobrotu i predanost đaka nagradi ekskurzijom, te su nakon noćenja u manastiru i jutarnje liturgije posetili višegradski most i Andrićgrad, uživajući usput u gastronomskim delicijama, i tako zaokružili kulturno-istorijsku priču ovog kraja.

– Ova deca dve godine nisu išla na ekskurzije zbog korone, a iz opravdanih razloga samo je pet devojčica krenulo s nama u Karno i okolinu. Kao što su bile divne dok su ovo radile, tako su i na ovom putovanju pokazale da služe na ugled i svojim roditeljima i školi, što me kao pedagoga najviše ispunjava srećom. Mislim da nam je u lokalu, pa i na državnom nivou, potrebna strategija na osnovu koje bi najbolji đaci bili što više nagrađivani, što su odavno shvatili mnogi evropski i kineski gradovi, uvidevši da postavljanje kamera i policajaca nije dovoljno za sprečavanje vršnjačkog nasilja – zaključuje Đorđić.

Slađana Milačić