Da li su dosadašnje reforme na fakultetima dale željeni rezultat?
BEOGRAD: U svetu informaciono- komunikacionih tehnologija univerzitete u svetu pa i u Srbiji čeka najveća transformacija do sada, ali je dosadašnja reforme visokog obrazovanja u Srbiji i uvođenje Bolonje nisu dale željene rezultate.
To se danas moglo čuti na okruglom stolu "Univerziteti u Srbiji: stojimo li u mestu ili idemo dalje" koji organizuje Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).
Predsednik Odbora za visoko obrazovanje SANU Dušan Teodorović upitao se da li je Srbija bila spremna za otvaranje privatnih visokoškolskih ustanova i da li su našoj zemlji potrebno deset privatnih i osam državnih univerziteta?
Upitao se i da li našoj zemlji treba toliki broj programa na fakultetima iz ekonomije i menadžmenta, da li treba sedam mašinskih fakulteta i pet medicinskih fakulteta i da li je rešenje u formiranju Univerzitet Srbije sa kampusima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.
"Dozvolili smo nepotizam na fakultetima, sinovi i ćerke redovnih profesora se postavljaju za asistente i njihove naslednike. Imamo dosta plagijata, broj nastavnika na našim fakultetima veći je nego na svetskim univerzitetima", ukazao je Teodorović.
On je istakao da se na fakultetima pravi negativna selekcija zaposlenih, jer kada neko kao asistent uđe na fakultet to mu je garancija da će napredovati i sa fakulteta otići u penziju kao redovan profesor, te da se ne ostavlja mogućnost da oni koji su doktorate završili u inostranstvu počnu da predaju na srpskim fakultetima.
U poslednjih 70 godina, kako je rekao, nismo imali ministra prosvete koji je studije završio u inostranstvu, što je bila praksa ranije.
"Možemo da nastavimo ovako ili da napravimo promene na univerzitetima, ali za to je potrebna politička odluka", pojasnio je on.
Rektor Univerziteta u Novom sadu Dušan Nikolić kaže da je uticaj savremenih tehnologija ogroman, ali da ne treba očekivati velike promene.
Svesni smo, kako je rekao, da se fakultet može završiti a da se ne izađe iz kuće, ali je neposredni kontakt važan i to savremene tehnologije ne mogu da zamene.
"Nisam sklon da verujem da ćemo imati drastične promene , jer univerzitet ima različitu ulogu. Tu smo zbog studenata i prenošenja znanja, da ih oblikujemo kao svestrane ličnosti, ali je važan i neposredni kontakt", pojasnio je Nikolić.
Predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Dejan Popović kaže da je problem Srbije danas u dominacije političke sfere nad ekonomskom sferom.
"Odgovor na pitanje da li smo bili spremni za privatne fakultete je jasan. Dok tržište prihvata bilo kakvu diplomu naravno da će se ići linijom manjeg otpora i da će se upisivati privatni fakulteti. Današnja slika je refleksija onog što se u društvu dešava", naglasio je on.
Kako kaže, postoje i dobri primeri privatnih univerziteta, a i mnogo toga što je loše kod državnih.
Dopisni član SANU MIloš Đuran ukazao je da se u Srbiji mnoge stvari rade naopako i da se studenti upisuju na fakultete koji nemaju ni zgradu ni nastavnike.
"U svetu se prvo sagradi zgrada, zaposle nastavnici pa se onda upisuju studenti", naglasio je on.
Kako kaže, bio je veliki pobornik uvođenja Bolonjske deklaracije, kako bi se povećala efikasnost studija, povećala razmena studenata, ali da Bolonja nije zaživela.
"Dobili smo veću efikasnost, ali je smanjen kavalitet školovanja", naglasio je on i dodao da je uvođenje akreditacije bilo prilika da se urede neke stvari na fakultetima, ali da je to propušteno i fakulteti su naterani da imaju tri nivoa studija (osnovno, master, doktorske) za šta nisu bili spremni.