DA LI SRBIJU MOŽE DA POGODI JAK ZEMLJOTRES Ovo su naši najtrusniji gradovi

Kada su zemljotresi u pitanju, Srbija spada u zonu sa umerenom aktivnošću zemljotresa i najjači potresi koji su se u prošlosti dogodili u Srbiji bili su na svetskom nivou umereni do jaki. Najjači zemljotres koji je do sada zabeležen u Srbiji bio je 6 Rihtera.

Poslednji jači zemljotres u Srbiji se dogodio 3. novembra 2010. godine. Tada je epicentar zemljotresa od 5,4 Rihtera bio kod Kraljeva. Poginule su dve osobe, a kako se potres dogodio u urbanoj sredini i na maloj dubini, zabeležena je i velika materijalna šteta na području Kraljeva.

Najtrusnija područja u Srbiji su dolina Zapadne Morave, dolina Velike Morave, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, najviše ka planini Rudnik, Valjevo, Lazarevac, Mionica, Svilajnac i Paraćin, ali i Kopaonik, kao i Kosovosko Pomoravlje. Trusna su i područja ka granici sa Crnom Gorom, kao i šire područje Metohije, naričito ka planinskom lancu Prokletije.

U Srbiji ne može da bude jačih zemljotresa od 6 stepeni po Rihterovoj skali zato što smo daleko od mesta gde se generiše tektonski napon.

Dakle, centralna Srbija je najtrusniji deo naše zemlje.

Kada je u pitanju Beograd, sama teritorija prestonice nije trusna, ali okolni zemljotresi i te kako mogu da zaljulaju građevine i u Beogradu.

Najbliža seizmička područja Beogradu su Mionica, Lazarevac, Valjevo, a to je na nekih oko 100 kilometara od Beograda i tu može da se desi zemljotresi jačine od 5 do 6 Rihterove skale.

U Srbiji zemljotres ne može biti mnogo jak i ne može imati rušilačko dejstvo poput prošlogodišnjeg u Turskoj, koji se smatra katastrofalnim.

Zašto podrhtava istočna Srbija

Tlo u Boru i Majdanpeku redovno se trese i to nije situacija samo sada, već dugi niz godina.

Što se tiče Bora i Majdanpeka to nije zemljotres, već podrhtavanje tla od miniranja od rudnika, ali da aparati registruju svako pomeranje, ali tek kad se obradi zna se da li je u pitanju zemljotres ili ne.

K1