Da li si radnica ili direktor?

To pitanje, posle snimka na kome patrijarh srpski Porfirije u pežorativnom smislu govori o ženi koja insistira na rodnoj senzitivnosti u jeziku, postalo je posebno vruće, ali se debata namerno nije bavila ovim slučajem, kao ni uvredama koje dobijaju aktivistkinje i žene koje zastupaju pravo da se izraze rodno senzitivnim jezikom.

Osnovni cilj ove debate, koju, u okviru projekta „Radna prava su naša prava“ organizuje fondacija Centar za demokratiju, uz podršku Centra „Olof Palme“ jeste analiza primene Zakona o ravnopravnosti, donetog 2021, kojim je propisana upotreba rodno senzitivnog jezika kao jedne od mera koje obezbeđuju ravnopravno učešće i zastupljenost žena i muškaraca u svim sferama društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda. Treba reći i da je još 2009. godine Zakon o ravnopravnosti polova sadržao odredbe o nediskriminatornoj terminologiji.

Pa zašto je onda upotreba ženskih oblika za zanimanja, poput „psihološkinja“ ili „dekanka“ toliki problem za naše društvo?

Na ovo pitanje pokušale su da odgovore Nina Mitić iz Ministarstva za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog, Svenka Savić, profesorka emeritus, Marijana Pajvančić, profesorka Univerziteta u Novom Sadu u penziji, Maja Mićić iz Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji, Marina Nikolić iz Instituta za srpski jezik SANU, Jelena Filipović s Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Jelena Lalatović, s Instituta za književnost i umetnost, Kosana Beker iz udruženja FemPlatz, i Marijana Stevanović, novinarka lista Danas i lektorka.

Trenerka ili trenerica

Nazivi zanimanja i titula žena i muškaraca nalaze se danas u srpskom jeziku u različitim fazama formiranja, a treba reći da je na tom poslu dalje od nas odmakao hrvatski. Jedan od čestih izgovora je da je neki termin „već zauzet“, ali se, kako vreme prolazi i taj „zauzeti“ termin postaje polako dobija značenje vršiteljke radnje ili funkcije. Pravi primer je reč „poslanica“ koja je pre dvadesetak godina bila argument protiv rodno senzitivnog jezika. Danas je poslanica imenica koja prvenstveno označava parlamentarnu funkciju, a ne vrstu dokumenta. Slična sudbina čeka i trenericu/trenerku, s tim da ova druga forma preuzima kao osnovno značenje „ženu koja trenira osobu ili grupu“.

I ne, nije psihijatresa, već psihijatarka.

- Pitanje jezika jeste pre svega lingvističko, ali ne može mu se ukinuti određeni politički značaj - rekla je Nataša Vučković iz Centra za demokratiju. - Mnogi ustavi su postavili rodnu ravnopravnost i rodno nediskrimanorni jezik u temelje društvenog poretka i uključili ih u Ustav. Među njima je i Crna Gora, ali ne i Srbija.

Nina Mitić iz Ministarstva za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog, istakla je da ovo ministarstvo radilo na izradi ovog zakona, kao i da nije bilo lako uneti određene izmene.

- Ministarstvo ne odustaje od Zakona, sve ono što je 20. maja 2021. Skupština Srbije usvojila, biće i primenjeno 2024, posle javnih konsultacija, rada radnih grupa i javnih rasprava. Naš zadatak je da u 2024. poradimo na dve stavke: na neplaćeni kućni rad, gde smo u obavezi da izradimo metodologiju, za šta nam je potrebna i javna debata, a druga je rodno osetljiv jezik- rekla je Mitić. 

Zašto je važno koristiti polno različite nazive za titule, radne pozicije, zanimanja ili druge oznake identiteta? Istraživanja pokazuju da se takvi nazivi u ženskom rodu često imaju pežorativan karakter, i to nije karakteristično samo za naš jezik. A koliko je važno imati oblik i za ženski rod?

- Pitajmo ministre da li bi voleli da ih neko oslovi sa „ministarka“ - rekla je na to Mitić.

Mnoge žene, insistiranjem na upotrebi muškog oblika za imenovanje svoje pozicije ili posla, žele da naglase da su ravnopravne s muškarcima, mada se, osim naziva, tradicionalno razlikuju i težim probijanjem tog „staklenog plafona“, kao i 11 posto nižim platama za istu poziciju. S druge strane, u našem vokabularu zanimanja u ženskom rodu nisu neuobičajena, ali su pretežno vezana za nižerangirane poslove ili one u kojima ženska radna snaga čini većinu: tako je uobičajeno reći učiteljica, radnica, frizerka, čak i pesnikinja, ali psihološkinja i taksistkinja „zvuči rogobatno“ i „nije u duhu jezika“.

Ovo potonje naglašavaju lingvisti koji pripadaju strukturalističkoj struji, ističući da je jezik nepromenljiv, i da ne treba na silu unositi promene, zbunjujući govornike. S tim se, međutim, ne slažu lingvisti i lingvistkinje (da, može i tako, ko hoće) koji kažu da je jezik životan i ekonomičan i da ljudi sami pronalaze načine da imenuju nove pojave i pojmove. Važno je, istakla je Svenka Savić, znati da možemo da biramo kako ćemo se obraćati ili pisati, i da postoji inventar mogućnosti, a na nama je da primenimo ono što mislimo da je dobro ili važno. Bar do početka primene zakona. Prema njenim rečima, analiza sajtova fakulteta Univerziteta u Novom Sadu pokazala je da većina obrazaca za studente ima samo oblike muškog roda, ali je profesorka Pajvančić istakla da je u više zakona, poput Zakona o vojsci i Zakona o smanjenju rizika od katastrofa, napravljena jezička distinkcija između rodova, koja postoji još od 2009. godine, ali nije i verifikovana, pa ministarstva nemaju obavezu da je primenjuju. Još neko vreme.

U takvoj situaciji najmanje što nam je potrebno jeste međusobna podeljenost i tvrdoglavo insistiranje na sopstvenim stavovima. Da bi se neki način komunikacije usvojio, potrebno je vreme i mekši pristup: insistiranje na isključivoj upotrebi ženskih oblika ili isključivoj upotrebi muških izraza ne vodi ničemu. Praktičan primer pokazala je novinarka i lektorka Marijana Stevanović, istakavši da se u praksi suočavala s problemima pisanja oblika za ženski rod u pojedinim slučajevima, ali i da neka vrsta „snalaženja“ mora da postoji jer je ponekad nemoguće izvesti ženski rod za neko zanimanje ili se ono uvrežilo u pežorativnom značenju, što je, nažalost, čest slučaj.

Marina Mićić istakla je da je pre svega potrebno uvesti nomenklaturu zanimanja, a to nas vraća na OEBS-ov vodič, u kome je napravljena lista zanimanja i naziva za vršioce radnje u muškom i obliku, i varijante u upotrebi u ženskom obliku. Pa, dok zakon ne stupi na snagu, birajte.