DA LI JE TITO BIO VERNIK? Pred smrt, u bolnici u Ljubljani je tražio sveštenika; KOS je hteo sve da zataška, a sveštenik je...

„Dok je Josip Broz ležao u ljubljanskom Kliničkom centru“, piše Petan, „februara 1980. hteo je da razgovara sa sveštenikom! Crkva je taj zadatak poverila svešteniku Frančeku Križniku (rođen 17. jula 1944), tada je poznatom i javnom protivniku ateizma. Križnik se uputio na poziv u Klinički centar, ali mu Titovi čuvari nisu da uđe. Kad je Broz ponovio želju, opet su poslali po sveštenika, koji je otišao u bolnicu i obavio dugi razgovor s predsednikom Jugoslavije. Uskoro, u martu, Križnik je otišao je na studijsko putovanje u SR Nemačku, gde je 28. Marta poginuo u nejasnim okolnostima, pod kamionom kod Dizeldorfa. Očigledno je da je neugodnu priču o tom sastanku struktura vojne policije KOS-a želela trajno da zataša", zaključuje Petan.

Međutim, slučaj spominje u jesen 1980. u Beogradu jezuit Anton Župančić, koji je tada radio u jugoslovenskom glavnom gradu. A samog Petana upozorilo je na sve nešto drugo.

"Mesec-dva nakon izlaska moje prve knjige o Titu „Veseli diktator“, leta 1994. godine, našao sam u svom poštanskom ormariću anonimnu poruku pod naslovom Dopuna knjizi „Veseli diktator“. Odnosila se na događaj sa svštenikom u Kliničkom centru... Nisam do danas našao nijednog proverenog dokaza, ali sam se domogao informacije da je Franček Križnik otputovao u inostranstvo jer su ga u Sloveniji progonili, a kraj Dizeldorfa se autom na ravnom putu zabio direktno u kamion."

Pa, iako Petan iskreno priznaje da čvrstih dokaza nema, niz detalja iz biografije Broza u suglasnosti je s njegovim otkrićem i podosta pridonose mišljenju da je Tito bio svojevrsni mistik, pa i sklon hrišćanskom verovanju.

Sahrana Kidriča, kremacija Kardelja?

Da je Tito bio pritajeni vernik i hrišćanski mistik, prisećaju se i naknadno neki svedoci. Jedan od njih bio je i Đilas. Vraćajući se s sahrane Kidriču, Plavim vozom u Beograd, Đilas je s podsmehom dotaknuo temu zagrobnog života.

Tito ga oštro prekine: "Ne govorite o tome! Ko zna što je to!" A kad su spalili Kardeljevo telo, Tito je komentarisao da su ga trebali pokopati na stari hrišćanski način.

Najdirektniji Tito je bio u Zagrebu 1945, kad je pozvao katoličke biskupe na razgovor, ne bi li od njih izmamio distanciranje od Stepinca. Na svojstveno lukav način dao im je na znanje da je i on "katolik i Hrvat". A to je ponovio navodno dva dana posle na tajnom sastanku sa samim Stepincem. Iz svoje rane mladosti Tito je rado pričao kako ga je kao ministranta ošamario župnik jer mu nije spretno i brzo u sakristiji pomogao da obuče misnu halju. "Tako sam postao ateist", objašnjavao je.

Grob bez zvezde

Najveća zagonetka u tom pogledu jest to što na njegovom grobu u Kući cveća nema petokrake, prvog simbola komunističke ideologije koji su jugokomunisti stavili u sredinu državne zastave i pod kojim su stradali mnogi partizani, a posle rata članovi partije s njom bivali sahranjivani.

Jedno je sigurno: bez Titove naredbe njegov grob ne bi bio bez toga međunarodnoga komunističkog znaka. A krst, naravno, ipak nije mogao da traži. U svakom slučaju, Petanovo otkriće zavređuje pažnju.

Ko je Žarko Petan?

Biografija Žarka Petana, jednog od najpoznatijih slovenskih pisaca i istraživača Titove biografije, takođe je zanimljiva. Kao trogodišnje dete doputovao je iz Ljubljane u Zagreb sa starijim bratom, majkom i vrlo snalažljivim ocem.

Zagreb je bio između dva rata meka za mnoge poslovne Slovence i Petanov otac uskoro postaje uspešan zagrebački trgovac, a uoči rata zakupio je i hotel Dubrovnik, tada "Milinov". Tako je Žarko Petan počeo školovanje u Zagrebu.

Zbog ratnog vihora, 1944. otac se s njim vratio u Sloveniju, a majka sa starijim bratom u Trst. Po očevoj želji, da stekne što bolje obrazovanje, bio je neko vreme đak katoličke gimnazije u konviktu "Školska braća" u Deželićevoj ulici, pod Stepinčevim patronatom, te je s pitomcima obavezno odlazio na Stepinčeve mise u katedralu. Posle 1945. komunisti konfiskuju svu očevu imovinu u Hrvatskoj i Sloveniji i on umire u ljubljanskom sobičku, ocrnjen kao "kapitalista".

Brat je ostao u Italiji, radio je kao prevodilac na radiju Slobodna Europa. U želji da se nekako dokopaju brata, udbaši zatvaraju Žarka na odsluženju vojnog roka u Beogradu, lažno ga optuživši za protivdržavno delovanje. Godinu i po ucjenjuju ga da pozove brata kući. Osuđen je na sedam godina zatvora! S robije, većim delom provedene u samici, izvukao ga je Stane Kavčič, 1971. poznat kao "slovenski Miko Tripalo".

Uz brojne knjige, scenarije, memoare (Petan je među prvima objavio i aforizme slovenačkih pozorišnih redatelja), objavio je knjigu "Prošlost", štampanu u Zagrebu, u kojoj opisuje mladost u Hrvatskoj, te dve farsične knjige o "operetnom diktatoru Josipu Brozu", prepune detalja, koje imaju i dokumentarnu vrednost.

Večernji list, Dnevnik