Bojan Panaotović: Suočavanje ekstrema
Novosadski novinar Bojan Panaotović, najavio je nedavno prelazak na Novosadsku TV nakon skoro dve decenije rada na emisiji „Ekstremi” na televiziji „Most”.
Već od 18. januara 2017, sredom od 21. čas, na Novosadskoj, gledaćemo „Suočavanje” Bojana Panaotovića, koji za naš list otkriva šta nas očekuje u novoj emisiji, ali i kako je pomirio svoje novinarsko angažovanje sa funkcijom direktora Kulturnog centra Novog Sada.
- Novi početak, nova scena, novi ljudi i novi naziv „Suočavanje”, koji je možda i lepši jer je „Ekstremi” paralo uši pojedinima. Pokojni Mirko Đorđević je lepo rekao: „To što gostujemo u emisiji „Ekstremi” ne znači da smo ekstremisti”. Biće to suočavanje gostiju, suočavanje sa izazovima koji nam predstoje u budućnosti, suočavanje s problemima iz prošlosti, i sa društvenom ekonomskom i političkom stvarnošću - otkrio je Panaotovića.
Kako je došlo do prelaska na Novosadsku TV?
- Tržište je čudo, živimo u 21. veku i eri liberalnog kapitalizma i vrlo surovih uslova. Pojavila se televizija koja je ponudila normalne, pristojne uslove koji dolikuju novinarskom radu.
To tržište i digitalizacija je dovela i do ukrupnjavanja medija koje može ugušiti neke manje „glasove”?
- To je dosta negativan proces jer guši demokratske tekovine i demokratska stremljenja, a s druge strane, istini za volju, treba reći da je potpuno nenormalno da mi imamo više televizijskih stanica nego što ih ima u Francuskoj, koja je mnogo veća. Tako da to ukrupnjavanje treba da se desi, ali će biti tužno ako se to desi samo po principima finansija, sponzora itd, a ne po principima kvaliteta onogo što jedna televizija pruža gledaocima. Tako da se ja lično, kao sociolog, zalažem za to da se ukrupnjavanje dogodi, ali ne isključivo po surovima liberalnim principima nego da bude i u skladu s kvalitetom programa koji neće biti baziran samo na rejtinzima. Tamo gde rejtinzi upravljaju programom to je put u provaliju.
Na to ste ukazali i izjavom da se rijaliti program mora oporezovati i da nam je potrebna neka druga vrsta zaveštanja koju ćemo ostaviti mladim naraštajima?
- Da, prelazimo sada na sferu mog upravljanja kulturnim centrom Novom Sada, s obzirom na to da sam iz tog ugla i sa te pozicije predložio tu akciju. Doduše, u javnosti je poznat samo prvi deo tog apela ili vriska koji su podržali intelektualci, akademici, profesori, studenti i što je vrlo zanimljivo iz vladajućih, ali i opozicionih stranaka. Taj vrisak ili apel javnosti u prvom delu je bio porez na kič i šund i kritika starleta i starletana, ali drugi deo je bio da vratimo kulturu mladima, našoj kuturnoj tradiciji, književnosti, filmovima, muzici i referentnim ličnostima, od Milutina Milankovića, Ive Andrića, Crnjanskog, Tesle, Pupina, Kiša, Zorana Radmilovića, pa do Đokovića. Ne mora da bude rejting sam po sebi loš, sećamo se u staroj Jugoslaviji „Kviskoteke”, to je bilo izuzetno kvalitetno i gledano. Ali nije dobro kad želite da ostvarite rejting što većim prostaklukom i primitivizmom, fokusom na psovke i uvrede među učesnicima rijalita. Ukoliko su vaspitači omladine ti koji nemaju ništa drugo da ponude osim toga što su zvezde zbog toga što učestvuju u rijalitiju, onda tu nema sadržaja nego samo forme. To nisu predstavnici elite nego džet seta, jer u sociologiji postoji precizna razlika između elite i džet seta, a ovo je džet set u pokušaju. Nije to slučaj samo kod nas, to je civilizacijski problem, jer imate Kim Kardašijan koja je prepoznatljivija od Šekspira. Ako hoćeš da promeniš svet, promeni sebe samog, pa tako i mi možemo da počnemo od našeg dvorišta. Možda akcija oporezovanja kiča i šunda nije zaživela, ali je barem vidljiva opcija u odnosu na rijalitije, te se zna da postoji i ova strana javnosti i način razmišljanja, te je i to neka vrste pobede.
Koliko je teško u vreme pomerenih vrednosti, biti direktor Kulturnog centra?
- To je drugi deo tog apela - Ponudimo kulturu mladima. Nije to teško, lako je, jer ovde postoji dobar tim urednika koji decenijama kvalitetno rade svoj posao, i zato svi znaju za Infant, Euro - in film, Novosadski džez festival, Prosefest i brojne druge. Kao što je rekao jedan penzioner na ulici: „A šta bi drugo rekao direktor Kulturnog centra nego da treba stati na put rijalitijima”. Uveren sam da je većina Srbije protiv toga da medijska slika izgleda tako. Imamo apsolutnu podršku i iz vrha grada jer gradonačelnik s blagonaklonošću gleda na borbu protiv kiča i šunda i na bogatstvo naše kulturne ponude gde se vodi računa o našoj tradiciji, ali i o svim predstavnicima nacionalnih zajednica.
Vaša emisija „Ekstremi” samim nazivom, izborom tema i gostiju, kao i emitovanjem na manjoj televiziji nije bila mejnstrim, a sada ste ipak u drugačijoj ulozi kao direktor Kulturnog centra, što jeste mejnstrim.
- Ne znam kako ćete preneti čitaocima zbog kulture javnog dijaloga, ali sreo sam jednog čoveka, gledaoca, samo par dana nakon što sam postao direktor KCNS, koji me je pogledao i rekao: „E, sad si vlast, jeb...”. Šta je hteo da kaže, „Gospodine Bojane, vaše emisije nisu uvek bile deo mejnstrima, tu je bilo različitih pogleda, od ultra desnice do ultra levice, vi ste bili kritički nastrojeni, a sad ste na vlasti i moraćete drugačije da pristupate javnosti”. To vaše pitanje je vrlo umesno i veoma je pronicljivo. Dakle, ovde nema nikakvog sukoba interesa, jer su to dve različite stvari, moja funkcija u KCNS i s druge strane urednički, novinarski posao na televiziji. Ni do sada nikada kroz svoje emisije nisam pominjao niti mi je tema bio KCNS. Naravno da kada ste predstavnik institucije koja je deo jednog sistema, neodgovorno je da se ne ponašate kao mejnstrim, ali kao novinar imate širu slobodu. Po meni je nečasno i nepošteno ako ste direktor državne ustanove da delujete subverzivno, onda morate delovati na trasi državne politike, Pokrajne, Grada. Ako vam se to ne dopada, onda budite šmeker i faca, podnesite ostavku, izađite na tržište i onda ste subverzivni. Često u našoj javnosti imamo te velike opozicionare iz fotelja vlasti, to je homo dupleks. Što se tiče akcije protiv kiča i šunda, to nije deo Javnog servisa, niste gledali na RTS-u niti RTV-u, nego to forsiraju privatni mediji koji ne poštuju zakon o Radiodifuziji i one programe koje su podnosili kada su dobijali dozvolu od RRA u kojima je pisalo koliki procenat obrazovnog, dečijeg i informativnog programa se mora emitovati. Javni servisi to poštuju, a koliko vidim i vaš list jer nije podlegao kiču i šundu i to je za svaku pohvalu.
S. Milanović