Biljni otpad, kompostiranje i organska proizvodnja, alternativa koja čuva i štedi

Iskorišćavanje ove vrste otpada - mada bi pravilnije bilo reći iskorišćavanje ovih ostataka – imalo bi dvojaku ulogu. Prva je smanjivanje količina otpada koje se odlažu na deponije, a druga je korišćenje ovih ostataka za novu proizvodnju, ili podsticaj i obogaćivanje postojeće proizvodnje, kako u kvalitetu, tako i kvantitetu, odnosno prinosu.

Visok kvalitet uz bezbednost hrane po ljudsko zdravlje je osnovni zahtev današnjeg potrošača. Taj zahtev ispunjava organska proizvodnja hrane i namirnica. Zasniva se na principima agro- ekologije i strogo je zakonski propisana i kontrolisana, baš kao i sertifikacija organiskih proizvoda i proizvodnje (od njive do trpeze). Njenom primenom, potpuno se isključuje upotreba pesticida i svih štetnih materija koje se koriste u konvencionalnoj proizvodnji.

U organskoj proizvodnji, karakteristična je reciklaža i maksimalno korišćenje obnovljivih izvora energije. Tako, pored zdravog proizvoda, postižemo i kruženje materije, inače prekinute u konvencio- nalnom načinu proizvodnje. Organsku poljoprivredu najbolje možemo definisati kroz njen cilj, a to je proizvodnja zdravstveno bezbedne, kvalitetne hrane na ekološki održiv način.

U cilju održavanja i povećanja plodnosti i biološke aktivnosti zemljišta u organskoj proizvodnji treba gajiti leguminoze, useve za zemljišno đubrenje i biljke sa dubokim korenom i odgovarajućem višegodišnjem plodoredu. Pored toga, poželjno je i đubrivo iz organske stočarske proizvodnje, kao i zaorane organske materije kompostirane ili nekompostirane, ali sa proizvodnih jedinica na kojima se proizvodnja odvija po metodama organske proizvodnje.

Kompost je, inače, način da se od otpadnog materijala u vidu opalog lišća, ostataka trave nakon kosidbe ili ljuski voća i povrća iz domaćinstava i slično, aerobnim putem, dobije besplatan i kvalitetan poboljšivač tla (organski kondicioner) i đubrivo. Kompostiranje je, pak, prirodni proces recikliranja organskih materija, pri kom se u aerobnim uslovima i prisustvu vode odvija kontrolisano biološko razlaganje organske materije uz oslobađanje H²O, CO² i toplote, uz nastanak relativno stabilne organske materije slične humusu - komposta. Inače, kvalitetan kompost za organsku poljoprivredu odlikuje se odgovarajućom zrelošću, visokim sadržajem or-

ganske materije (preko 30%), odsustvom semena korova i patogenih organizama, čistoćom, pH vredošću od 6 do 7,8, te odsustvom teških metala i toksičnih supstanci.

Višestruke su koristi od kompostiranja uopšte, i ono se nameće kao najlogičnije ekonom-

sko-ekološko pitanje, jer na taj način štitimo životnu sredinu i pomažemo kruženju materije, smanjujemo količinu biorazgradivog otpada koji bi se odlagao na deponiji, smanjujemo količinu poljoprivrednog otpada koji bi se spaljivao. Takođe, poboljšavamo i plodnost poljoprivrednih zemljišta i biljnu produktivnost. Korišćenje komposta doprinosi, sprečavanju erozije, bioremedijaciji kontamiranih zemljišta i poboljšanju kvaliteta voda. Kompost ima i sanitarni efekat-eliminacija patogenih organizama, štetnih insekata, larvi, crevnih parazita i korova. Svakako, poslednji, ali ne i najmanje važan jeste i ekonomski momenat, uštede, kao i mogućnost zarade njegovom prodajom.

Violeta Nedeljković

(autorka je predsednica Saveta Zelene stranke za zdravstvenu ispravnost hrane)