BEZ ADVOKATA NI U ŠKOLU Roditelji pogrešno tumače zakone ZBOG TOGA PROFESORI MASOVNO NAPUŠTAJU PROSVETU

Nastavnici zato sve češće odlaze na neke manje stresne poslove, čak i za minimalac, jer pritisak roditelja i nereagovanje rukovodstva škole i Ministarstva prosvete, ne mogu više da podnesu.

- Svako jutro teram sebe da ustanem i idem na posao. Ne znam šta će me zateći tamo. Juče su mi deca gurala auto, parkiran pod ručnom, gume su gorele. Mogla sam samo da gledam kako ga uništavaju – kaže jedna nastavnica u beogradskoj osnovnoj školi.

- Ponekad ležim na podu i plačem. Ne mogu više – ove reči jedne novosadske nastavnice ozbiljno su upozorenje za javnost.

Miloš Ademović, diplomirani nutricionista i sportski trener, koji je jedno vreme radio kao profesor fizičkog vaspitanja na zameni, ispričao je kako je od direktorke škole dobio je spisak čijoj deci sme da asistira dok preskaču kozlić, jer to uključuje fizički kontakt.

- Kao profesor radio sam u jednoj školi na zameni, i tamo je bila gimnastika na polaganju. Tada samo dobio spisak od direktorke čijoj deci smem da asistiram dok preskaču kozlić, a čijoj ne. Jer dete kada preskače kozlić, vi morate da ga uhvatite za ruku da ne bi palo, da se ne bi povredilo... Ja sam dobio spisak! Roditelji su na svom roditeljskom savetovanju potpisali čiju decu ja smem fizički da kontaktiram, jer to je fizički kontakt, molim vas, da uhvatim, da dete ne slomi glavu - rekao je tada šokiran Ademović.

On je ispričao i da je svedočio tome da roditelji dolaze s advokatima u školu, da se poveća ocena detetu, prete da će da tuže nastavnike.

- To je do tog nivoa došlo - ispričao je Miloš Ademović.

Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja, kaže za “Blic” da danas svedočimo zabrinjavajućem ponašanju roditelja, pogotovo od kada su počeli da dovode advokate u škole.

- Ti advokati su sad neki trend. Roditelji dolaze ne sa jednim, nego sa dva advokata da brane prava deteta. Mislim da ovim stvarno uništavamo buduće generacije. Svi smo prošli kroz sistem obrazovanja, roditelj vas uvede u školu, preda učitelju i kaže, “Evo, ovo ti je drugi tata i druga mama, i ti moraš da veruješ svome učitelju”. Nasuprot tome, danas je to poverenje urušeno i mislim da će tu biti potreban dug period da se to stvarno vrati u balans - govori Ilić.

Ona kaže da je poražavajuće što je škola izgubila vaspitnu funkciju onog trenutka kada su nastavnicima nametnute mnogobrojne druge obaveze u smislu vođenja raznih pedagoških evidencija, portfolija, edukacija...

U jednoj beogradskoj školi bili su zatečeni predlogom roditelja na školskom savetu. Kako saznajemo, sve se desilo tokom ove školske godine, kada je nekoliko roditelja pokušalo da uvede i advokate u proces savetovanja, ili pojačanog vaspitnog rada.

Tražili su i da se zabrani pedagogu i psihologu da razgovaraju sa decom bez svog prisustva ili advokata. Ni u jednom slučaju takav zahtev roditelja nije prihvaćen.

Advokati postali standard

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija kaže da ga više ništa ne iznenađuje.

- Konkretan slučaj sa nastavnikom fizičkog me ne iznenađuje. Kada je u pitanju dolazak advokata u školu, to je sada postala praksa, naročito izražena kada se vodi vaspitno disciplinski postupak. Roditelji često tada angažuju advokate. Lično sam imao dve situacije u kojima je učenika zastupao advokat. Nisam imao slučajeve da dovode advokate da poprave ocene, ali nam stalno prete inspekcijama - govori za “Blic” Markov.

On se osvrnuo i na zahteve da dete ne sme samo da ide kod psihologa i pedagoga, već u prisustvu advokata ili roditelja.

- Roditelji prete da dete ne ide nikako kod psihologa i pedagoga, traže advokata, i misle da je to loše po dete. Psiholog i pedagog rade u službi deteta, oni su tu da pomognu detetu da savlada neki problem. Meni lično je to roditeljski hir, u takvim situacijama škola teško postupa, vezane su nam ruke. Ostaje nam da se obratimo Centru za socijalni rad, ali po pravilu oni ne reaguju jer su zatrpani poslom - navodi za “Blic” Markov.

Ne znamo ni šta smemo, ni šta ne smemo

Nataša Nikolić, učiteljica i nekadašnja predsednica Saveza udruženja učitelja rekla je da je neosnovano da roditelji traže da nastavnik fizičkog ne dodiruje njihovu decu, ukoliko nije bilo nikakvog povoda.

- Iskreno, za tako nešto prvi put čujem. To zadire u metodički pristup kako se realizuje čas fizičkog. I ja sam išla u školu, imala sam nastavnika fizičkog, on je mene morao da dočeka kada sam preskakala kozlić da ne padnem ili slično. Danas je, nažalost, obrazovanje svedeno na želje roditelja i nemogućnosti prosvetnih radnika. Mi više ne znamo ni šta smemo, ni šta ne smemo, i ne postoji nijedan zakon koji može da precizira svaku situaciju, pa da mi uvek otvaramo pravilnik i to čitamo - kaže Nikolić za “Blic”.

Govoreći o vraćanju ugleda prosvetnim radnicima kaže da ugled ne može tek tako da se vrati.

- Prosvetnim radnicima mora da se veruje. Neka se uvedu jače psihološke provere za upis na učiteljske fakultete, a ne kao što je sada slučaj nakon završetka studija.

Najvažniji fizički kontakt je zagrljaj

A kakva je situacija u vrtićima? Slobodanka Radosavljević, predsednica UO Saveza udruženja vaspitača Srbije rekla je za “Blic” da je nemoguće da fizički kontakt između deteta i vaspitača ne postoji.

- Predškolsko dete do sedam godina je u nemoći da sve obavlja samo, i zbog toga mu je potrebna pomoć odraslog da bismo ga osposobili da posle, kada pođe u školu može da to obavlja sam. Što se tiče fizičkog kontakta vaspitača i dece on je neminovan. Dete najčešće ne ume samo da se obuče, zakopča, obriše posle nužde. Mali broj dece od šest i po godina ume da obavi higijenske potrebe u toaletu, brisanje zato mora da bude od odraslog, u suprotnom roditelj bi reagovao i i kritikovao vaspitače - kaže Radosavljevićeva.

Kako dodaje, vaspitači u vrtiću detetu moraju da pokažu kako da obriše nos ako ne ume, kako se peru ruke...

- Jedan fizički kontakt koji je mnogo važniji od svih o kojima sam pričala, a zagrljaj je posebno važan za duhovno stanje deteta. To je kontakt koji deca iniciraju, i to je dokaz da deca cene vaspitača, a vaspitač je zamena za roditelja, i tu je za dete u svakoj situaciji i da mu bude uteha - ocenila je ona.

Dnevnik, Blic