Baterije kratko traju, a dugo zagađuju

Reciklaža otpada je ozbiljan biznis i razvijene zemlje poput Švedske recikliraju 90 posto otpada, a mi? Kako čuvamo ono što smo dobili od naših predaka i šta ostavljamo potomcima? Koliko znamo šta zagađuje zemlju, vodu, vazduh i kako se odnosimo prema otpadnim materijama? Šta da uradimo s jednom običnom baterijom kada se potroši, gde da je odložimo, a da sačuvamo okolinu?

 O tome razgovaramo s Novosađaninom Albertom Molnarom, menadžerom „Halogena”, ekološki odgovorne firme koja u svojim poslovnim objektima ima kontejnere za odlaganje fluoroescentnih i štedljivih sijalica i baterija.

Koji je bio vaš motiv da uvedete u svoje prodajne objekte ove kontejnere gde može da se odlaže ovakva vrsta štetnih materija?

- Mi smo ekološki savesni, volimo prirodu i životinje, u našim prodavnicama dopuštamo ulazak sa kućnim ljubimcima. S druge strane znamo koliko su baterije i neonke veliki zagađivači. Jedna jedina baterija može da zagadi 7 do 10 litara podzemnih voda! Da bi se razgradila potrebne su stotine godina, a pri tom sve vreme teškim metalima zagađuje okolinu. Krenimo samo od jednostavne činjenice: prosečno domaćinstvo u Srbiji potroši godišnje oko 20 baterija. Šta se radi s njima, gde ih bacaju? S druge strane, ta baterija može da se reciklira 90 procenata!

Da li postoji pogon za preradu baterija u našoj zemlji?

- Prema mojim saznanjima ne postoji. Ove baterije koje mi skupljamo odnosi „Eko-metal” koji kada skupi veću količinu, mislim da se to meri u tonama, tek tada može da ih izveze. Neke zemlje su prepoznale da iz otpada mogu da dođu do značajnih resursa na mnogo jeftiniji način. Na primer: baterije sadrže nikl i one su mnogo isplativiji izvor ovog metala nego da se vadi nikl iz rudnika.

Na koje se to prevashodno baterije misli?

- Bukvalno sve: od onih koje stavljamo u daljinske upravljače i tranzistore, zatim onih u obliku dugmeta koji idu ručne satove i razne kućne aparate, do baterija koje idu u mobilne telefone, laptopove, tablete i baterija koje idu u specijalne uređaje. Prema sadašnjim propisima ovakve baterije ne smeju se bacati u obično smeće, ali to se toleriše i nema nikakvih sankcija, jer nije predviđeno gde one mogu da se odlažu!

Zašto su neonke i štedljive sijalice štetne? Na koji način one zagađuju okolinu?

- Najviše zbog žive koja se nalazi u cevima. Poznato je da je živa izuzetno toksična.

Šta bi, po vašem mišljenju, trebalo učiniti da ljudi saznaju šta sve zagađuje okolinu i kako uticati na svest da svi o tome više brinemo?

- Ljudi su odgovorni, imaju svest o tome, ali nema mesta gde mogu da odlažu otpad. Naše je iskustvo da sugrađani dođu iz drugog kraja grada da bi doneli nekoliko baterija ili sijalica, jer imaju svest da su to veliki zagađivači. Setite se, kada su se pojavili kontejneri u kojima smo mogli da odlažemo stari papir, staklo, konzerve i plastičnu ambalažu da su naši sugrađani lepo reagovali. Neki su više blokova prelazili da bi propisno odložili otpad… Bilo je suprotnih primera, ali oni su bili izuzetak, a ne pravilo. A što se baterija tiče, samo da vas podsetim da je pre više godina bila akcija skupljanja baterija po supermarketima. To je bila odlična ideja, jer tu cirkuliše mnogo ljudi. Na žalost, sve je to bilo kratkog daha, jer su shvatili da ih to košta...

Zar država ne podstiče i podržava ovakav vid brige za okolinu?

- Na žalost ne. Preti se samo kaznama. Dugo nam je bilo potrebno da prebrodimo administrativne barijere i saznamo na koji način da to radimo prema propisima, jer kazna za firmu nije mala, iznosi milion i po dinara, plus za mene kao odgovorno lice… Da se razumemo, zakonom nije zabranjeno da mi prikupljamo baterije, štedljive sijalice i fluo-cevi, ukoliko ne ostvarujemo neku dobit time.

A da li ostvarujete dobit?

- Ne samo da ne ostvarujemo nikakvu dobit, nego plaćamo da to odnesu. Samo za odnošenje 1 kg baterija plaćamo 3 do 5 evra, plus njihov dolazak i naravno specijalni kontejner gde se to odlaže. Naša ekološka osvešćenost nas mesečno košta preko 100 hiljada dinara! Mi i na tu fakturu plaćamo PDV. No, nije to suština, mi ovo radimo nadajući se da će biti bolje. Nama je važno da budemo odgovorni prema svojoj okolini, da živimo u zdravijem okruženju i da takvu zemlju ostavimo našoj deci!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: S. Šušnjević

DR VIŠNJA MIHAJLOVIĆ O ZAŠTITI OKOLINE

Teški metali – veliki zagađivači

Neonske cevi, baterije i akumulatori sadrže nikl, kadmijum i živu, supstance koje spadaju u grupu teških metala. Zato bi posle upotrebe oni trebali da se na poseban način odlažu i tretiraju. U našoj zemlji je ovo regulisano Uredbom, koja propisuje kako se postupa sa ovim otpadom i reguliše obaveze proizvođača, odnosno uvoznika, rekla nam je Novosađanka dr Višnja Mihajlović, docent na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” pri katedri za inženjerstvo zaštite životne sredine u Zrenjaninu.

Zašto je to važno?

- Zato što su teški metali i njihova jedinjenja postojani u zemljištu, stotinama i hiljadama godina, a to znači da dugoročno narušavaju kvalitet zemljišta i smanjuju njegovu upotrebnu vrednost, a samim tim utiču na kvalitet hrane. Istakla bih da nepravilnim odlaganjem otpada i proizvoda koji sadrže teške metale, oni mogu dospeti u vodene tokove i zemljište. Na taj način se povećava njihiva koncentracija u zemljištu i vodi, a kroz lanac ishrane to može dovesti do pojave različitih oboljenja kod čoveka i to od lakših oblika do narušavanja imunog sistema i maligniteta.

Šta se reciklažom postiže?

- Cilj reciklaže baterija i neonskih sijalica jeste promena fizičkih, hemijskih ili bioloških karakteristika sa ciljem smanjenja ili neutralizacije njegovih opasnih karakteristika i smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Recikliranjem otpada čuvaju se biljni i životinjski svet, prirodni resursi, smanjuje se zagađenje vazduha, vode i tla, štedi se električna energija, produžava se vek sanitarnih deponija.