Autoimune bolesti nisu kontraindikacija za vakcinu

 Osobe narušenog imuniteta takođe nisu sigurne kako bi trebalo da postupe, a nedoumice imaju i trudnice i dojilje, ali i roditelji kada je reč o vakcinaciji dece.

Docent dr Mioljub Ristić iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže kako vakcine nisu ispitane na trudnicama pa je zato trudnoća kontraindikacija za vakcinaciju, osim za vakcinu Fajzer-BioNTeh, koja se može dati u drugom ili trećem trimestru trudnoće i u konsultaciji sa ginekologom.

- Ukoliko se desi da zatrudnite u toku vakcinacije nekom drugom vakcinom ili neposredno nakon toga, to nije obavezan razlog za prekid trudnoće. Podatak o vakcinaciji saopštite ginekologu i trudnoća će biti intenzivnije praćena. Prema sadašnjim preporukama, devojke i žene reproduktivnog doba mogu i treba da se vakcinišu. Kao mera opreza preporučuje se da vremenski period od davanja druge doze vakcine protiv kovid-19 do začeća iznosi najmanje dva meseca - kaže dr Mioljub Ristić i dodaje kako dojenje ne predstavlja kontraindikaciju za primenu vakcina protiv kovid-19, izuzev vakcine Sputnik V u čijem uputstvu se dojenje navodi kao kontraindikacija za primenu.

Kada je reč o vakcinaciji dece, osobe uzrasta 16 i 17 godina mogu da se vakcinišu Fajzer-BioNTeh ili Spajkvaks vakcinom po preporuci nadležnog pedijatra. Vakcinu mogu da prime i osobe sa hroničnim obolenjima.

- Imunizacija dece uzrasta 12 do 15 godina vakcinama Fajzer-BioNTeh ili Spajkvaks i preporučuje se prvenstveno kod dece sa komorbiditetima (neurološkim, metaboličkim, nefrološkim, kardiološkim, respiratornim, hematološkim, onkološkim, reumatološkim), uz prethodno dobijeno mišljenje pedijatra subspecijaliste iz odgovarajuće oblasti, kao i kod gojazne dece - navodi dr Ristić.

Osobe koje imaju autoimune bolesti takođe imaju neodumice u vezi vakcinacije, ali dr Ristić ističe kako ova oboljenja nisu kontraindikacija za većinu vakcina protiv kovid-19. Međutim, potreban je obzir. Vakcinacija je moguća i izvodljiva, ali uz prethodnu konsultaciju sa lekarom speci-jalistom. Zbog terapije koju uzimaju pacijenti sa ovim bolestima, posebno ako uzimaju imunosupresivne lekove, imuni odgovor na vakcinu može da bude slabiji.

Oboleli od malignih bolesti mogu da se vakcinišu, ali uz prethodnu konsultaciju sa onkologom.

- Pacijentima kod kojih je bolest u pogoršanju ne savetuje se vakcinacija dok bolest ne bude stavljena pod kontrolu, osim ako zbog visokog rizika od infekcije nadležni lekar ne proceni drugačije. Ako primate citostatike, radioterapiju ili hemioterapiju, ova terapija slabi vaš imuni sistem i moguće je da će imuni odgovor na vakcinu biti slabiji - savetuje dr Ristić.

- U skladu sa zaključkom Stručnog komiteta za imunizaciju, primena buster doze vakcina protiv kovid-19 za sada se ne preporučuje kod zdrave dece mlađe od 18 godina. Buster doza može da se primeni kod dece mlađe od 18 godina sa primarnim i sekundarnim imunodeficijencijama i drugim komorbiditetima koji nose povećan rizik od komplikacija kovid-19, uz mišljenje nadležnog lekara subspecijaliste - napominje dr Ristić.

Treća (buster) doza vakcine protiv kovid-19 primenjuje se kod svih osoba koje su već primile dve doze vakcine i to: nakon najmanje pet meseci od davanja druge doze, kod osoba koje su prethodno primile dve doze mRNK (Fajzer-BioNTeh) ili vektorske vakcine (Sputnik V, Astra Zeneka); nakon najmanje četiri meseca od davanja druge doze, kod osoba koje su prethodno primile dve doze inaktivisane vakcine (Sinofarm); nakon najmanje pet meseci od davanja dodatne, treće doze, kod osoba sa urođenim ili stečenim oslabljenim imunitetom.

Primena dodatne doze preporučuje se kod osoba sa urođenim ili stečenim oslabljenim imunitetom, kao što su pacijenti na hemioterapiji, pacijenti sa transplantacijom organa koji primaju imunosupresivnu terapiju, pacijenti sa imunosupresivnom terapijom autoimunskih i imunoinflamatornih oboljenja, pacijenti sa HIV/AIDS-om, pacijenti na hemodijalizi

LJ. Petrović