Autizam: Između 58 i 100, jedno dete se rađa autistično
BEOGRAD: Zavisno od zemlje do zemlje, između 58 i 100 rođenih, jedno dete se rađa autistično, te brojke su poražavajuće i to već polako prerasta u epidemiju, izjavio je danas predsednik Beogradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom Mirko Gojić.
"Sve zemlje u okruženju su napravile već strategije kako se baviti tim problemom. Mi smo još uvek na nekim počecima i bojim se da mnogo kasnimo", rekao je Gojić za Tanjug, nakon otvaranja izložbe slika i radova osoba sa autizmom, povodom 2. aprila, Svetskog dana te bolesti.
Srbija još nema nacionalni registar, naglašava Gojić i dodaje da je on potreban, kako bi se uradila strategija kako i na koji način pristupiti, dijagnostifikovati, kako savetovati roditelje, kako usmeravati osobe sa autizmom, kroz obrazovanje, do krajnjeg cilja- njihovog zapošljavanja.
Gojić ističe da najviše što roditelji autistične dece traže jesu servisi podrške, da "malo mogu da predahnu, akumuliraju snagu", jer, kako napominje, osobe sa autizmom traže negu 24 sata, sa njima stalno neko mora biti i da njihovo odrastanje ne prati njihovo osamostaljenje.
"Biološki starimo, ja sam roditelj, bojim se, bez obzira na sav naš trud, rad, nastojanja i kompletno koliko sebe dajemo, očito da nam nije usluge dnevnog boravka i još povremenih nekih servisa podrške, koje projektno radimo kao roditeljska udruženja, jako bismo teško živeli, socijale i raspalih brakova bilo bi sve više, ljudi prosto nemaju rešenje, ne mogu da predahnu nijednog momenta", rekao je Gojić.
Kaže da već "imamo već izgubljene generacije najstarijih", da nema rešenja za njih, da "nikako da krene stanovanje uz podršku", te da roditelji zovu, pitaju šta će biti sa njihovom decom, kada njih više ne bude...
Problema u tom spektru, naglašava Gojić, stvarno ima mnogo, a ističe nedostatak nacionalnog registra, za kojim "institucije sistema još uvek na neki način tragaju".
U Beogradu ima oko 250 odraslih osoba sa autizmom, 80 odsto njih žive sa ostarelim i uglavnom bolesnim roditeljima. Oko 100 njih pohađaju dnevne boravke, a popodne se vraćaju u svoje porodice, dok 46-oro njih živi u Stacionaru za odrasle osobe sa autizmom na Bežanijskoj kosi, gde spavaju po sedmoro u sobi, bez ikakve radno okupacione terapije.