Ana Krstajić: Žrtve trgovine ljudima najčešće žene i deca

Tokom 2019. godine evidentirano je 39 žrtava trgovine ljudima, a od januara do oktobra prošle godine taj broj je porastao na 48. Prema podacima Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima tokom prošle godine među identifikovanim žrtvama bilo je 31 osoba ženskog pola i 17 osoba muškog pola, kaže za “Dnevnik” Ana Krstajić, predstavnica Fondacije UNITAS, koja se bavi borbom protiv trgovine ljudima u Srbiji, Sjedinjenim Američkim Državama i istočnom delu Evrope. Žrtve trgovine ljudima najčešće su žene i deca, ali manipulativne tehnike obmane trafikera su toliko raznovrsne da svako može da postane njihova žrtva, bez obzira na pol, uzrast, rasu. Jednostavno trgovina ljudima ne diskriminiše i ne poznaje granice – navodi naša sagovornica.

Koji oblici trgovine ljudima su najviše zastupljeni i koja je uloga interneta u tome?

- Najzastupljeniji oblici trgovine ljudima i u našoj zemlji, kao i u drugim, su seksualna i radna eksploatacija, koja je u poslednje vreme u porastu. Ali o kojim god oblicima trgovine da se radi, ne možemo da poreknemo veliku ulogu interneta. Sve više ljudi u doba pandemije svoje slobodno vreme provodi onlajn. Taj trend prate i trgovci ljudima, pa se trafiking sa ulica u velikoj meri preselio u digitalni prostor, tako da društvene mreže i aplikacije postaju jedna od najčešćih mesta vrbovanja potencijalnih žrtava. Čak 750.000 predatora prisutno je na internetu u svakoj sekundi, a u Srbiji je najmlađa žrtva vrbovanja putem interneta imala samo devet godina.  Imajući u vidu ove zabrinjavajuće podatke, naš tim u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija realizuje kampanju #SurfujBezbedno, čiji je cilj informisanje dece o bezbednom načinu korišćenja interneta. Saveti se odnose na to da nikako ne dele svoje lične podatke i fotografije sa nepoznatima, da ne odgovaraju na poruke sumnjive sadržine, ne nasedaju na razne nagradne igre, kastinge i tome slično.

Koliko može Fondacija da pomogne žrtvama trafikinga?

- Kao Fondacija koja otvoreno govori o ovoj temi i edukuje decu i odrasle o trgovini ljudima, pre svega pomaže potencijalnim žrtvama. Širenjem svesti o tom problemu, želimo da svaki pojedinac postane svestan trafikinga – da on postoji, da mi sami možemo da ga prepoznamo u svojoj okolini i da takve slučajeve prijavljujemo nadležnim institucijama. Veoma smo posvećeni našim projektima prevencije i edukacije. Istakla bih da smo od oktobra prošle godine započeli projekat edukacije 3. 500 učitelja osnovnih škola u Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom za trgovinu, turizam i telekomunikacije, a uz podršku stručnog tima EUIC Srbija. On se odvija i tokom 2021. godine u formi vebinara. Učiteljima i pedagozima nastojimo da ukažemo na rizike u digitalnom svetu, i kako mogu da doprinesu zaštiti dece od opasnosti na internetu. U SAD smo počeli da radimo direktno i sa žrtvama trafikinga, da im pružamo kontinuiranu psihološku podršku i osnažujemo ih, a planiramo da se priključimo programima podrške žrtvama i u našoj zemlji.

U vreme pandemije, kada su granice iz zdravstveno-bezbednosnih razloga teško prohodne, koliko je trgovina ljudima prisutna?

- Karantin, policijski časovi i zatvaranje granica naglo su smanjili brojne nezakonite aktivnosti, ali trgovina ljudima nije jedna od njih. Trafikeri su pronašli način da ova kriminalna aktivnost i u toku svetske krize ostane najunosnija, vrbujući migrante i sezonske radnike koji su ostali zarobljeni u stranim zemljama. Istovremeno, virus je zaustavio misije organizacija koje rade na spasavanju ljudi zarobljenih u lancu trgovine.

Prema procenama, godišnje u svetu oko 2,45 miliona ljudi postanu žrtve trgovine ljudima, od čega oko 1,2 miliona dece. I ovi brojevi su, nažalost, u porastu. Ujedinjene nacije upozoravaju da kriminalci koriste pandemiju kao priliku da vrbuju one koji su nezadovoljni i u ekonomskim problemima. Takođe, kovid-19 uticao je na značajan porast prinudnog rada među decom. Tokom karantina broj dece koja prisilno rade širom sveta povećao se za čak nekoliko miliona.

UNITAS je međunarodna neprofitna organizacija osnovana 2011. godine u Srbiji. Od 2015. godine organizacija se bavi borbom protiv trgovine ljudima u Srbiji, Sjedinjenim Američkim Državama i istočnom delu Evrope. Posvećena edukaciji kroz stručne treninge, kampanje i aktivnosti za širu javnost, Fondacija UNITAS doprinosi jednom od najbitnijih instrumenata u borbi protiv trgovine ljudima, a to je prevencija. Kroz programe ove Fondacije do sada je edukovano više od 500.000 ljudi. Među njima je i oko 90.000 dece i studenata, ali i veliki broj nastavnika, trenera i roditelja. 

  Eržebet Marjanov