Ambrozija odoleva vrelom talasu i počinje da cveta

Naravno reč je o kraljici alergije - ambroziji. Iako se i ranije znalo da je vrlo otporna i da ima neverovatnu moć razmnožavanja, te njene osobine posebno dolaze do izražaja u ovakvim sušnim sezonama kada ova i inače veoma invazivna biljka postaje nezaustavljiva u osvajanju površina jer ostali biljni svet na livadama i poljima teško opstaje te se širenje ambrozije dodatno olakšava. Čak i na onim površinama koje se pokose, ona je prva koja niče nakon košenja i pri tom ima i najduži “optimalni rok” rasta i cvetanja koji se proteže od juna pa sve do oktobra.   

Odavno se zna da najviše ljudi ima problema upravo zbog polena ove biljke  koja se raširila po poljima, njivama, ali je sve više ima i gradskim područjima.

U našoj zemlji ambrozija je prvi put primećena tridesetih godina prošlog veka, a u Vojvodini je registrovana tek sedamdesetih godina. To je otporna korovska biljka koja cveta u kasno leto i jesen. Svaka biljka oslobađa stotine miliona zrnaca polena godišnje, a veći primerci i do 5 milijardi. Zrnce polena izgleda kao kugla sa šiljcima i ima dobre aerodinamičke osobine, tako da može putovati kroz vazduh i do 300 kilometara. Prag koji izaziva prvu reakciju kod najosetljivijih je vrlo nizak -manje od 20 zrnaca polena po kubnom metru vazduha, a često se dešavaju i  unakrsne reakcije s drugim biljkama iz ove porodice. Polen najčešće izbacuje ujutru, a vlažnost vazduha sprečava otvaranje polenovih kesica.

Korov ambrozije, koji spada u teške alergente izaziva oboljenja gornjih i donjih disajnih puteva, počev od alergijske kijavice pa sve do teškog oboljenja kao što je astma, tako da  pri pojavi prvih simptoma treba odmah potražiti pomoć lekara. Za osobe koje imaju smetnje zbog ove biljke, preporučuje se izbegavanje direktnog kontakta sa njom  i što manje kretanja u njenoj blizini.

U Novom Sadu i okolini registrovano je oko 30.000 osoba alergičnih na polen ambrozije. Na nivou grada se sprovode akcije suzbijanja ove korovske biljke, ali zbog njenog brzog širenja, te akcije su samo delimično uspešne. Zbog toga ekolozi i stručnjaci iz zdravstva smatraju da je za efikasniju borbu neophodna zakonska regulativa na nivou cele Vojvodine.

Ambrozija se teško suzbija, i to primenjivanjem nekoliko agrotehničkih mera. Pored mehaničkog suzbijanja potrebno je i tretiranje kombinovanjem nekoliko hemijskih preparata. Inače, seme ove biljke je otporno, te može i nakon 10 godina da klija kada se zemljište u kojem se nalazi dovoljno ugreje, tako da je neophodno da se ambrozija sistematski uništava, jer je to  važno kako zbog zdravlja ljudi tako i zbog očuvanja životne sredine.

Ambrozija je jednogodišnja je biljka i naraste od 1 do 1,5 metara u visinu, a u poslednjih 10 godina koncentracija polena u vazduhu porasla je pet do sedam puta.

Kako ova biljka najviše raste na zapuštenom zemljištu potrebno ga je urediti i zasaditi travom. Ako se radi o manjem broju pojedinačnih biljkama treba iz iščupati zajedno sa korenom I to po mogućnosti pre cvetanja. Pri tome treba nositi rukavice da se koža na rukama ne ozledi, jer je stabljika prepuna grubih dlačica. U slučaju većih površina preporučuje se košenje i to na visini od 5cm iznad tla. Velike površine kao i one pod poljoprivrednim kulturama mogu, a najčešće i moraju se tretirati pesticidima.

U mnogim zemljama preduzimaju se ozbiljne mere za suzbijanje ambrozije. U Mađarskoj su takve kampanje počele pre nekoliko godina, a između ostalog uključuju i zabavne igre za decu. U Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjavanja ambrozije u vrtovima. Gradska policija ima sporazum s poštarima, koji im dojavljuju u kojem vrtu raste biljka, a zatim se obraćaju vlasnicima koji mogu biti i kažnjeni ako se ogluše na zahtev da unište ambroziju u svojoj bašti.

Samo kad su koncentracije do 200 zrnca polena na 1m3 osetljivi na ambroziju neće imati smetnje. Kod koncentracije od 200-1000 zrnca polena pojaviće se simptomi alergije. Ako koncentracija pređe 1000 zrnca u 1m3 simptomi će biti izraženi. Međutim, kod izrazito osetljivih ljudi već 20 polenovih zrnca po 1m3 ili 100 polenovih zrnca po 1m3 u prostoriji mogu izazvati alergijsku reakciju.