ALARMANTNO Za profesora matematike i hemije samo po jedan kandidat

Tako je Fakultet tehničkih nauka jedan od najtraženijih sa 2.999 prijavljenih kandidata, na svim studijskim programima. Ono što je takođe bilo očekivano, mada krajnje onespokojavajuće, jeste najmanja zainteresovanost budućih studenata za profesorske smerove. Kako je za „Dnevnik” rekla prodekanka za nastavu na Prirodno – matematičkom fakultetu prof. dr Tatjana Pivac, kao i ranijih godina situacija se u tom domenu nije nimalo promenila, te je od ukupno 570 prijavljenih, najmanje na profesorskim studijskim programima.

"Za profesora geografije se prijavilo 11 kandidata, dok je na integrisanim studijama, za master profesora fizike i master profesora hemije bio zainteresovan samo po jedan kandidat", istakla je Pivac. "Na integrisanim studijama za master profesora matematike prijavilo se osam kandidata. Školovanje traje pet godina i nosi 300 espb.

Po njenim rečima, na Departmanu za biologiju i ekologiju, do ove godine takođe su imali integrisane studije master profesor biologije, ali je novom akreditacijom odlučeno da se vrate na sistem „4 1”.

"To znači da će od ove godine, đaci koji žele da završe smer za profesora biologije, osnovne studije upisivati na smeru diplomiranog biologa", objasnila je naša sagovornica. "Izborom određenih predmeta tokom četvorogodišnjih studija, uz nastavak te jedne godine na master studijama za profesora biologije, studenti će steći potrebne kompetencije za rad u školi. U budućnosti će tendencija svakako biti da se sve integrisane studije vrate na taj sistem „4 1”.

Podsećamo da je i na Filozofskom fakultetu, od 966 kandidata, najmanja zainteresovanost budućih studenata bila za studijske programe Rumunski jezik i književnost sa drugim romanskim jezikom i kulturom i Rusinski jezik i književnost, na koja je konkurisao po jedan kandidat. Za Slovački jezik i književnost se niko nije prijavio, a na modulu Engleski jezik i književnost sa drugom stranom filologijom njih 12 je izrazilo želju da studira.

Vrhunac trenda koji traje godinama

Da je situacija alaramntna govori podatak da je malo brucoša na nastavničkim smerovima i na fakultetima Univerziteta u Beogradu. Zabrinjavajući trend pada upisa na te studijske programe, koji traje skoro 10 godina, beleži statistika, dostigao je vrhunac, pa je na, recimo, Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru Opšta fizika, čiji diplomirani studenti mogu da predaju u školama, prijavljen samo jedan brucoš na 25 mesta.

Na Filološkom fakultetu u Beogradu, najugroženiji je srpski jezik i književnost, na koji se ove godine prijavilo samo 34 kandidata, na planiranih 100 mesta. Na Učiteljskom fakultetu na katedri u Novom Pazaru za smer Obrazovanje vaspitača, prijavilo se samo troje srednjoškolaca, a za Obrazovanje učitelja 29., dok je za katedru u Vršcu za smer Obrazovanje učitelja prijavljeno četvoro. Na Hemijskom fakultetu BU za smer Nastava hemije, prijavljeno je samo sedmoro brucoša, a mesta ima za 25., dok je na Matematičkom fakultetu u Beogradu, na smeru Opšta matematika, prijavljeno 135 kandidata, a broj planiranih mesta je čak 250.

Kao potvrda žalsonog trenda, koji već ugrožava funkcionalanost nastave u školama, je i prijava je na Fizičkom fakultetu u Beogradu, za smer Opšta fizika, na koji se prijavio samo jedan srednjoškolac, a broj planiranih mesta 25.

Na Pedagoškom fakultetu za diplomiranog učitelja se prijavilo 14 budućih studenata, dok je za diploniranog vaspitača sedam.

U jednom od naših ranijih razgovora, prodekanka za nastavu na PMF – u Tatjana Pivac je istakla činjenicu da se u školama već oseti nedostatak nastavnika fizike, matematike i informatike. S tim u vezi su baš na novosadskom PMF – u, predstavnici Unije prirodno – matematičkih fakulteta Republike Srbije pre par meseci održali sastanak, ne bi li zajedničkim snagama pristupili rešavanju tog problema. Zato je i jedna od inicijativa da se ukinu integrisane studije i vrati pređašnji sistem, jer je u praksi dao bolje rezultate. Takođe, inicijativa je podići platu prosvetnim radnicima i vratiti im položaj i ugled koji su uživali pre reformi u obrazovanju, jer su to sve mogući razlozi među mladima zbog kojih sebe u budućnosti ne vide u ulozi prosvetara.

I. Bakmaz