Ako ste u Somboru, pozdravite fijakeristu Daneta!

„Ja sam najstariji po godinama, ali taj što je duže radio, taj je umro“, kaže Milković i dodaje da je svaki dan kad je lepo vreme na mestu u blizini centra grada, sa kojeg je polazna tačka dve ture.

Turistička tura razgledanja grada košta 200 dinara po osobi, dok će vas duža, u kojoj ćete obići širi centar, koštati svega sto dinara više, ali ne propustite da, ukoliko ste prvi put u ovom pitomom gradu, posmatrate vojvođanske ajnforte i fasade tik iza sapi konja, dok vam fijakerista priča priču iz prošlih vremena, “kako je u Somboru bilo nekada”...

Fijakerista može da se angažuje i za neki događaj, a to zadovoljstvo košta 1500 dinara.

„Ne vozimo samo kad je kiša, jer neću konj da mi pokisne i svaki dan sam na zadatku od 10 do 15 časova, nakon čega teram konja u štalu“, kaže Milković, koji ima tri konja, od kojih mu je trogodac Vezir najveći sapatnik, u ovom na oko lepom i lakom, ali najčešće napornom poslu. Vezir je morao da uči „posao“ od drugog konja sa kojim je bio zajedno upregnut u fijaker, ali pošto je veštinu vožnje, paradiranja, pa i saobraćajne znake brzo savladao, uskoro je pušten da turistima pokazuje grad sa Danetom.

Ovaj jak i lep vranac je ponos vlasnika koji nam napominje da on ne drži “rage”, jer nije od juče i tačno zna da prepozna u kakvog će konja ždrebe izrasti.

„Snupi i Smoki su druga dva konja sa kojima učestvujem i u fijakerijadama, a konje držim u konjičkom klubu „Zapadna Bačka“ gde spavaju i jedu“, kaže ovaj fijakerista, koji napominje da najviše vozi turiste, ali zamera turističkim vodičima što ih brzo provedu kroz centar grada.

Hranjenje konja sa žvalom u ustima nije dozvoljeno, jer konj može da se zagrcne, a fijakerista uvek napominje da se konju ne prilazi s leđa, da se ne bi uplašio i ritnuo.

Turisti uglavnom dolaze iz inostranstva, ali ima i domaćih, koji su otišli da žive “preko”.

„Sprovedu ih kroz grad kao slepce, skoro trčećim korakom. To ne može tako. U Somboru je svaki ćošak kao stvoren za uživanje i posmatranje i umesto da stanu malo i osmotre, uvek nešto žure, dete“, kaže Milković, koji nas je ubedio da ako ne želimo da budemo kao i svi drugi turisti što žure, moramo ga pustiti da nas provoza.

Sombor je usporen grad, u kome mora i može da se itekako uživa. Sporedne uske uličice u blizini centra kriju razne male lokale, u kojima ćete se okrepiti po ovoj vrućini. Ukoliko obilazite Sombor nikako ne propustite najstariju kafanu u gradu „Dalmatinski podrum“ čiji će vas vlasnik dočekati raširenih ruku. Ali o tome drugom prilikom.

Sa Danetom smo dalje razgovarali štruckajući se somborskom kaldrmom i putevima, a Vezir se nije bojao nijednog automobila i stajao je skoro sam na crveno svetlo. Dane nam je napomenuo da će to za svega par dana potpuno savladati, jer Snupi i Smoki to uveliko znaju. Vrućinu je presekao vetar koji je počeo od brzine da se stvara, a Dane nam je objasnio da je na fijaker stavio i krov kako bi gostima u njegovom malom vozilu bilo što prijatnije.

Za one koji dobro oslušnu grad priča priču o čuvenom Lazi Kostiću i njegovoj velikoj ljubavi, ali i o uspesima Nikole Jokića i mnogim drugima koji su ostavili svoj trag na gradu, a na koje su sugrađani izuzetno ponosni. Biste na svakom koraku govore koliko  Somborci pamte i imaju vremena da vam objasne šta god ih pitali.

Kao i fijakerista Dane koji  nam kaže da češće vozi starije ljude, retko mlade.

„Najviše vozamo one što su otišli iz naše države u Nemačku, ali i toga je sve manje“, kaže nam Dane i dodaje da je za njegov posao neophodna velika ljubav i strpljenje, i da je morao sve sam, pa i da potkiva konje, jer grad nema kovača.

Dane nam je naravno pokazao i slike druga dva konja koje drži u džepu i on na njima obučen za fijakerijadu sa ukrašenim kolima, prava slika Vojvodine.

Zato, kad odete u Sombor, pozdravite fijakeristu Daneta!

Maša Stakić

(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada.)