Akademici stavili tačku na Memorandum, slučaj za istoriju
BEOGRAD: Kad je reč o "prozivkama" zbog Memoranduma, krivici, zaslugama...što se akademika tiče, oni su na taj slučaj stavili danas tačku...zatvoren je krug, kako je to rekao predsednik SANU Vladimir Kostić, a slučaj prepuštaju istoriji.
I zato pripisivati Slobodanu Miloševiću Memorandum kao program za njegovu politiku čista je izmišljotina, ocenio je danas akademik Vasilije Krestić, jedan od autora knjige "Memorandum SANU posle 30 godina".
"On (Milošević) je kao i većina njegovih partijskih drugova napao Memorandum i za sve vreme svog vladanja nije našao za potrebno da poseti Akademiju", kazao je Krestić .
Krestić, jedan od autora knjige "Memorandum SANU, posle 30 godina", kaže i da je svima poznato da je Memorandum tadašnja vladajuća partija proglasila "antikomunističkim spisom", te da zato samo "naivni i neobavešteni mogu posumnjati da je Memorandum služio Miloševiću kao putokaz u politici".
Autorski pečat knjizi koja je danas predstavljena u SANU dao je i pokojni akademik Kosta Mihajlović, a Krestić na optužbe da je Memorandum bio velikosrpski program, odgovara da taj dokument ni po formi, ni po sadržaju, ni po zaključcima i ciljevima nije napisan kao nacionalni program.
"SANU nije pozvana da piše nacionalni program. Svuda u svetu iza takvih programa moraju da stanu države ili vlade. Odluka o Mermorandumu je doneta javno na sednici SANU i nije bilo nikakve tajnosti u odnosu na donošenje tog dokumenta", kazao je Krestić.
Napominje da je odluka da se Memorandum napiše doneta zato što su mnogi članovi Akademije uvideli da je Srbija posle donošenja Ustava iz 1974. godine zapala u višestruku krizu.
Kako je rekao, Akademija je odlučila da se Memorandumom uključi u politiku, da jednom analizom širokog spektra ukaže na sve probleme pred kojima se našla Srbija i da podstakne njihovo rešavanje. Podseća da je Jugoslavija tada bila u teškoj društvenoj, ekonomskoj, nacionalno-političkoj, ustavnoj i kulturnoj krizi, te da je bilo jasno da sve severozapadne republikie nastoje da uspostave konfederaciju ili asimetričnu federaciju, čime su, objašnjava Krestić, pripremale teren za secesiju i razbijanje zajedničke države.
"Sluteći to zlo koje će dovesti do raspada zemlje, akademci su hteli da sačuvaju Jugoslaviju u federativnim okvirima u kojima bi Srbija bila potpuno ravnopravna sa ostalim federativnim jedinicama i ne bi bila podređena i obesnažena autonomnim pokrajinama. Prema tome, Memorandum nije zagovarao rušenje već očuvanje Jugoslavije", kazao je Krestić.
