Ajnštajnova prepiska uskoro u Kristiju
Ajnštajn se brinuo zbog međunarodne slave i smatrao je da su godine briljantnih otkrića iza njega u iskrenim pismima voljenoj mlađoj sestri Maji, koja će londonski Kristi uskoro staviti na aukciju.
Strah da je najbolje već odavno ostvario, kao i iskrena razmišljanja o svetskoj slavi koju je postigao, samo su deo uvida u “privatno, skriveno lice” Alberta Ajnštajna koje Kristi namerava da pokaže na izložbi, a potom i na aukciji pisama genijalnog naučnika njegovoj sestri Mariji Maji Vinteler Ajnštajn.
Zbirka nje i njenog supruga Pola Vintelera, kako piše Gardijan, uključuje brojna pisma, ali i razglednice i fotografije u razdoblju od 1897. do 1951. Među njima su i neki dosad nepoznati i neobjavljeni materijali, poput jedinog preživelog pisma Alberta Ajnštajna ocu, kao i fotografija kad je imao pet godina.
„Ono što je izuzetno u vezi ovih materijala je što pokazuju kako je neverojatno blizak Ajnštajn bio sa svojom sestrom. To je potpuno jasno kad čitate njegova pisma, pred njom nema nikakve igre“, izjavio je Tomas Vening iz Kristija, koja će prepisku brata i sestre Ajnštajn u maju ponuditi na prodaju.
Jedrenje, violina i Mileva
U pismima Maji Albert Ajnštajn piše i svojih hobija, poput jedrenja i sviranja violine, ali i teškog odnosa s prvom suprugom Milevom Marić, Novosađankom, genijalnom matematičarkom o kojoj su tokom decenija ispisane brojne studije, kao i knjige i koje su se bavile ne samo naukom, nego upravo njihovim intrigantnim odnosom.
„Bio je svestan svega što se od njega očekuje nakon što se proslavio, a takve misli ne nalazite nigde drugde nego u pismima sestri. U njima otkriva stvari koje nikad pre nisam video da spominje, a katalogizovao sam stotine njegovih pisama.“
Ajnštajn je tako 1924., devet godina nakon dovršetka svoje teorije opšte relativnosti, sestri pisao kako u zadnje vreme naučno nije postigao baš puno toga.
„Mozak postupno slabi s godinama, mada to i nije tako neugodno. Znači da i nisi toliko odgovoran za ono što radiš u starosto, piše tada 45-godišnji naučnik koji je umro u 76. godini.“
Deset godina nakon spomenutog pisma, 1934, sestri Maji piše kako je sretan u poslu, iako u njemu i u svemu ostalome počinje osećati da je briljantnost mlađih godina iščeznula.
„Nema nikakve glume, tačno možete da zamislite koliko ga je to mučilo, a i razumljivo je. Da je umro 1916, njegovo fundamentalno nasledstvo ostalo bi netaknuto. Ali je nastavio da radi još 40 godina bez drugih velikih otkrića“, kaže Venning.
Ovaj dosada nepoznati materijal, prepiska pogotovo, otkriva dosad “nepoznatog Ajnštajna”, njegovo intimno, privatno lice, kaže Vening. U pismu iz 1935, između ostalog, odaje malo priznanje svojim naučnim otkrićima, što je rijetko kada činio:
„U mnogim područjima istraživanja fizike tapkamo u mraku i pritom je svato skeptičan oko onoga što drugi istražuje s ogromnom nadom. U stalnom smo stanju napetosti, i tako do samog kraja. Teši me barem to što su moji glavni doprinosi postali osnove naše nauke”.
N. Dnv
