29. NOVEMBAR NIJE BIO SAMO PRAZNIK PRASIĆA Danas, kada postajem pionir IMALO JE NEKU SIMBOLIKU

Na današnji dan u Jugoslaviji je ukinuta monarhija i sva prava kralja Petra Drugog Karađorđevića. Uoči praznika, na svečanim akademijama, prvaci su promovisani u pionire. Svaki pionir dobijao je plavu kapu (titovku), crvenu maramu (starije generacije su je vezivale, a mlađe su dobile poseban prsten za tu namjenu) i crvenu pionirsku knjižicu.

Većini nekadašnjih pionira i danas su u glavi barem početni stihovi “Svečanog pionirskog obećanja”:

Danas, kada postajem pionir

Dajem časnu pionirsku reč:

Da ću marljivo učiti i raditi

I biti veran i dobar drug;

Koji drži datu reč.“

Iako je ovaj dan za školsku decu značio oblačenje belih košulja i teget pantalona i sukanja, recitovanja zakletvi i crvenih marama, za odrasle je to bilo spajanje praznika, i prilika da se ode na selo i započne sezona svinjokolja.

Ipak, red je da se prisetimo toga šta je Dan republike zaista predstavljao.

Ustavotvorna skupština je usvojila deklaraciju o proglašenju Republike prema kojoj je Jugoslavija “savezna država republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda koji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu u Jugoslaviji”.

Dan Republike je obeležavao godišnjicu Drugog zasjedanja AVNOJ-a 29. novembar 1943., kada su predstavnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije i ustavotvornu skupštinu FNRJ 29. novembra 1945. Na tom skupu je odlučeno da se budućoj Jugoslaviji pripoje južnoslovenske teritorije koje su na kraju Prvog svjetskog rata ostale u sastavu Italije (Istra, Zadar, Slovenačko primorje, Julijska krajina i druge).

AVNOJ je uveo naziv maršala Jugoslavije i dodelio ga partizanskom vrhovnom komandantu Josipu Brozu Titu. Funkcija predsednika “prve vlade” nove Jugoslavije poverena je Titu.

Odlučeno je i da se formira Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) koji je imao izvesna svojstva vlade, a oduzeta su zakonska prava jugoslovenskoj vladi u izbeglištvu, zabranjen je povratak u zemlju kralju Petru II Karađorđeviću, do kraja rata.

Sa raspadom SFRJ, prestalo se sa obilježavanjem Dana Republike u svim republikama nekadašnje zajedničke države osim u Srbiji. Dan Republike ostao je zvanični praznik u Saveznoj Republici Jugoslaviji sve do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ.

Do 1997. godine, 29. novembar je slavljen kao dan sećanja na Drugo zasjedanje AVNOJ-a, ali je od tada počeo da se praznuje kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika.

Dok se proslavljao, praznik je pratila potpuna euforija.

Masovni običaj među jugoslovenskim mladim ljudima bio je i da se svadbe zakazuju na taj državni praznik, da bi slavlje bilo još veće. To je bio jedini događaj koji je mogao prosečnog Jugoslovena na dan kad se kod kuće sedi, jede, pije i gledaju partizanski filmovi, istera iz kuće…

– Nosili smo najčešće “šangajke”, neko imućniji “pumu” ili “adidas”. Nismo se izdvajali po skupim mobilnim telefonima, po odeći, po tome ko su nam i šta su nam roditelji. Bili smo slobodni, družili smo se, voleli svoju otadžbinu, možda pomalo i naivni. Da, obično su naivni oni prostodušni, bez zlobe u sebi. Nismo ni slutili kakve nam godine predstoje. Rastureni svuda po svetu, kao što neko reče, u svojim torovima, setimo se, ponekad, detinjstva, na ovakve dane. Hvala onoj bivšoj otadžbini, sada kada sam u materini, na srećnom i bezbrižnom detinjstvu – napisao je jedan čovek iz inostranstva o sećanjima na Dan Republike.