PŠENICA U FAZI BOKORENJA Prihrana je problem zbog cena a potrebne su i padavine; U Srednjem Banatu zadovoljavajuće

Pojedini ratari u Srednjem Banatu su krenuli sa prvom prihranom ureom i kažu da je đubrivo u poslednjih mesec dana poskupelo gotovo 30 odsto. U narednom periodu neophodne su padavine kako bi, kada temperature porastu, biljke mogle lepo da se razvijaju.

Iako je pšenica u zimskom mirovanju, ratar Janko Viljačik parcele na kojima se nalazi ovaj usev poslednjih dana đubri.

"Pšenicu sam posejao u optimalnom roku, uradio sam punu agrotehniku i ona je sada u fazi bokorenja. Počeli smo sa prihranom ureom. Za nju je potrebna kiša, a kako su manje padavine najavljene za kraj nedelje, odlučili smo se da krenemo u ovaj posao", kaže Janko Viljačik, poljoprivrednik iz Aradca.

Stručnjaci kažu da pšenica u Srednjem Banatu, uprkos niskim temperaturama i čestim mrazevima, izgleda zadovoljavajuće i da je u boljem stanju nego ječam. Slažu se da su u narednom periodu potrebne padavine, budući da je od početka setve do kraja decembra u proseku bilo oko 100 litara kiše, a da je od početka godine do sada palo svega desetak litara.

"Generalno, uhvatila nas je suša i ona se nastavlja. Za ovo doba pšenica je dobra, ali pitanje je da li će krenuti da se razvija na ovakvim temperaturama", kaže Viljačik.

U poslednjih mesec dana đubrivo skuplje i do 30 odsto

Muku proizvođačima zadaju sve više cene đubriva.

"Posle novogodišnjih praznika cena đubriva je bila 50 dinara, a sada je 64. To je poskupljenje od 30-ak odsto u poslednjih mesec dana. Problem je što uvek u vreme prihrane đubrivo poskupi, a to ne prate cene naših proizvoda. One miruju", objašnjava sagovornik RTS-a.

Preporuka struke je da se prihrana radi na osnovu analize zemljišta N-min metodom, kako bi se usevima dalo tačno onoliko đubriva koliko im je potrebno.

"U Aradcu nije urađena komasacija i male su parcele, tako da nismo u mogućnosti da radimo analizu na svim parcelama. Zato i dalje đubrivo bacamo otprilike", dodaje ovaj ratar.

Upozorava da se poljoprivrednici plaše da će 2025. godina biti još jedna u nizu izazovnih godina.

"Jako je velika razlika u ceni žitarica na svetskim berzama i u Srbiji, tako da nas sigurno očekuje još jedna neizvesna godina. Opet je pitanje da li ćemo nešto uopšte zaraditi. Poljoprivrednici strahuju da ove godine neće ostvariti pravo na podsticaje za sertifikovano seme, jer je sporazum sa ministarstvom postignut kada je sve već bilo posejano ozimim kulturama. Takođe, i osnovni podsticaji kasne, jer još nije raspisan javni poziv", kaže Viljačik.

Stanje pšenice u velikoj meri zavisi od roka setve

Procena je da je jesenas u Srbiji pšenicom zasejano više od 600.000 hektara, a stručnjaci kažu da stanje useva najviše zavisi od roka setve.

"Pšenica koja je posejana do polovine oktobra je u fazi bokorenja, sa formirana dva do tri bočna izdanka. S druge strane kada govorimo o setvi koja je obavljena u kasnijim rokovima, tu su usevi u fazi tri lista, osim eventualno u regionima gde je bilo više padavina i gde su usevi možda ušli u fazu bokorenja", kaže dr Milan Mirosavljević sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Dugoročne prognoze najavljuju hladne dane do kraja meseca.

"Ako se te projekcije ostvare pšenica će skoro do kraja februara ostati u fazi mirovanja, jer je procena da dnevne temperature neće ići preko pet stepeni, a ujutru možemo očekivati i mrazeve. Ovo je i dalje dosta hladan period u odnosu na prethodne godine kada su u februaru prosečne temperature bile do osam stepeni", objašnjava naš sagovornik.

Preporučuje da se prihrana ureom, koja se sporije rastvara, prilagodi vremenskim prilikama i da se odradi onda kada se očekuju padavine.

"S druge strane kada je reč o prihrani AN-om (amonijum-nitratom) tu se može malo sačekati i ne treba žuriti. Najbolje bi bilo da se obavi pred prelazak pšenice u fazu vlatanja", kaže Mirosavljević.

Tradicionalno, već godinama su u različitim regionima u Srbiji različite količine padavina. Ipak, trenutne zalihe vlage u zemljištu na čitavoj teritoriji zemlje su, dodaje, na nivou višegodišnjih proseka.

"Od toga kakve ćemo vremenske uslove imati do kraja marta zavisiće razvoj pšenice. Izuzetno je bitno i da imamo dovoljno padavina u aprilu i maju, jer se u prethodnim godnama pokazalo da su to kritični periodi za formiranje prinosa", objašnjava Mirosavljević.

Za razliku od prošle zime, kada su glodari zadavali velike probleme proizvođačima, ove godine nije zabeleženo veće prisustvo štetočina na parcelama sa ozimim usevima.

RTS.rs/Zorica Sinadinović