DEGRADACIJA KVALITETA ZEMLJIŠTA VELIKI PROBLEM
ODLIČNA VEST ZA PAORE Mikrobiološka đubriva su spas i za naše oranice i za rod INOVATIVNA POLJOPRIVREDNA BIOTEHNOLOGIJA STIŽE U SRBIJU
Problem degradacije kvaliteta zemljišta navodi se kao jedan od vodećih izazova savremene poljoprivredne proizvodnje.
Bez izuzetka, i u Srbiji se beleže alarmantni podaci o smanjenju kvalitativnih i kvantitativnih kapaciteta proizvodnje, kaže za „Dnevnik” naučna saradnica na Katedri za biotehnologiju Tehnološkog fakulteta Novi Sad dr Vanja Vlajkov.
- Trenutno stanje objašnjava se kao direktna posledica intenzivne i neadekvatne eskploatacije, koji su rezultirali prisustvom neiskorišćenih ostataka pesticida i veštačkih đubriva, gubitkom organske materije, narušavanjem ravnoteže mikroflore zemljišta i biodiverziteta, dovodeći do gubitka oko 50 odsto prinosa biljnih kultura. Za našu zemlju ne postoje tačni podaci, ali procenjene ekonomske posledice za područje Evropske unije mere se desetinama milijardi evra godišnje – ističe dr Vlajkov.
Ona naglašava da je primena preparata baziranih na benefitnim mikroorganizama prepoznata kao mera s veoma velikim potencijalom u pogledu procesa revitalizacije zemljišta. Uticaj preorijentacije na ekološki prihvatljivije alternative i na našem podneblju ogleda se u poboljšanju kvaliteta zemljišta kao glavnog resursa poljoprivredne proizvodnje, ali i osiguravanju dobijanja zdravstveno bezbedne hrane, neosporno rezultujući pozitivnim uticajem i na ekonomske parametre proizvodnje.
- Izazovi za poljoprivredu mogu se posmatrati kroz neophodnost smanjenja negativnog uticaja emisije gasova staklene bašte kao i prilagođavanje novonastalim, ali i budućim klimatskim promenama kada je u pitanju uzgoj biljnih kultura. Mikrobiološka đubriva predstavljaju alternativno rešenje koje nudi biotehnologija kao adekvatnu zamenu za sintetski dobijene proizvode. Glavni akteri ovih preparata su benefitni mikroorganizmi kao aktivne komponente, uz mogućnost dodatnog stimulativnog delovanja kroz manipulacije različitim vidovima formulacije finalnog proizvoda – objašnjava dr Vlajkov.
Oblikovanje proizvoda za konkretnu primenu
Vanja Vlajkov ističe da su, pored toga što su naučnici istraživači, po formalnom obrazovanju i inženjeri, što potvrđuje potrebu za stvaranjem, odnosno oblikovanjem proizvoda koji će imati konkretnu primenu.
- Pored naučnih publikacija u međunarodnim časopisima visokog impakt faktora, transfer tehnologije i izlazak naučnog pronalska izvan zidova laboratorije je nešto što donosi posebno zadovoljstvo jednom istraživaču - ističe dr Vlajkov. - S druge strane, to je i ozbiljan iskorak iz zone komfora i susret sa konkretnim zahtevima privrede. U tome leži i ključ, odnosno važnost saradnje akademske zajednice i privrede, koji će, uostalom, i kreirati dalji tok promena u poljoprivrednoj praksi i implementaciju naučnih inovacija na terenu. Biotehnološka rešenja svoju svrhu dobijaju kroz rešenje konkretnih problema, a kojima se privrednici susreću sa višestrukim benefitnim efektom na ekonomiju.
Po njenim rečima, ono što ove preparate, uz visoku efikasnost, izdvaja jeste i činjenica da zadovoljavaju kriterijume u pogledu zaštite životne sredine, što ih, istovremeno, kvalifikuje za primenu kako u uslovima konvencionalne tako i organske poljoprivrede.
- Biotehnologija se navodi kao jedna od ključnih naučnih disciplina kada se govori o budućnosti i održivosti poljoprivrednog sektora. Inovativna rešenja koja se tiču kreiranja proizvoda na bazi mikroorganizama namenjenih ishrani i zaštiti biljaka i revitalizaciji zemljišta nosioci su promena na terenu, a samim tim i fokus istraživačkih timova startap kompanija u našoj zemlji. Ako se osvrnemo na svetsku naučnu scenu u ovoj oblasti, genetičke manipulacije biljaka neizostavna su tema, imajući u vidu široku paletu mogućnosti kreiranja otpornijih useva, s unapređenim nutritivnim vrednostima, odnosno manjim zahtevima kada je u pitanju potreba za dodatnom zaštitom i prihranom. U svetu postoje različiti pristupi vezani za odobravanje ovakvog načina gajenja, a u Srbiji legislativa izričito zabranjuje uzgajanje biljaka podvrgnutih genetičkim manipulacijama. Rešenjima koje nudi biotehnologija omogućava se dobijanje veće količine hrane, uz istovremenu uštedu i očuvanje resursa, drugim rečima, obezbeđenje prehrambene sigurnosti kao jednog od vodećih globalnih izazova – naglašava dr Vlajkov.
D. Mlađenović
Pogledajte još i:
