SRBIJA "UVEZLA" I ČIPFLACIJU Fenomen najviše pogađa siromašne i tiče se CENA JEFTINIH BRENDOVA velikih trgovinskih lanaca IMA SAMO JEDAN IZUZETAK
U Srbiju je u prethodnom periodu, stigla čipflacija (cheapflation), fenomen, o kome se sve više govori u svetu.
To su danas potvrdili i iz Narodne banke Srbije, na konferenciji o predstavljanju Izveštaja o inflaciji.
Viceguverner NBS Željko Jović naveo je da su analizirali i fenomen o kome se sve više govori i u svetu, a to je da tokom inflatornih pritisaka brže rastu cene jeftinijih brendova od skupljih brendova istih proizvoda, koji je poznat kao cheapflation.
Naša analiza je potvrdila da je unutar kategorije hrana i pića u periodu od 2022. do 2024. godine kumulativan rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje brendove, rekao je on.
Jović je naveo da je potvrđena i druga osobina tog fenomena, a to je da se najveća razlika u kretanju cena jeftinijih i skupljih brendova javlja tokom najizraženijih inflatornih pritisaka.
Prema pisanju Blica, pozitivna dinamika aktivnosti u privredi nastavljena je i u poslednjem tromesečju 2024. godine, kada je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda iznosio 3,3 odsto, a na nivou godine taj rast je dostigao 3,9 odsto, naglasio je on.
Kako su naveli iz NBS, jedini izuzetak u ovom fenomenu bila je cena čokolade.
O čemu se radi?
Prema Institutu za fiskalne studije (IFS), inflacija je širom sveta naglo porasla između 2021. i 2024. godine, dostigavši najviši nivo u poslednjih 30 godina. Međutim, ovaj rast cena nije podjednako pogodio sva domaćinstva.
Cene hrane i goriva su naročito brzo rasle, nesrazmerno umanjujući kupovnu moć domaćinstava sa nižim prihodima, saopštio je portparol IFS-a.
Pored toga, cene proizvoda privatnih robnih marki povećane su u većem procentu nego cene skupljih, „premijum“ proizvoda. Ovaj fenomen nazvan je „cheapflation“ (jeftina inflacija), a njegov uticaj oseća se i na potrošače i na proizvođače.
Kako utiče na potrošače?
Globalna ekonomska nestabilnost posebno je pogodila potrošače sa nižim prihodima, jer oni teže podnose rast troškova.
Cene najjeftinijih proizvoda porasle su više nego cene skupljih alternativa, rekao je Mark Linč, partner u firmi Ogma partners, specijalizovanoj za korporativne finansije.
Međutim, ovaj trend pogađa i domaćinstva sa višim prihodima, jer se mnogi kupci, suočeni sa ekonomskom nesigurnošću, okreću jeftinijim proizvodima – koji sada nisu toliko povoljni kao ranije.
Kako "cheapflation" menja strategije proizvođača?
Proizvođači hrane i pića takođe prilagođavaju svoje poslovanje ovom trendu.
Kod jeftinijih proizvoda sve je prisutnija zamena skupljih sastojaka jeftinijim alternativama, što dovodi do pada kvaliteta.
To dodatno pogađa potrošače sa nižim prihodima, koji sada za isti novac dobijaju lošiji kvalitet.
Ipak, očekuje se da će u budućnosti konkurencija oboriti cene povoljnijih proizvoda u odnosu na premijum opcije, što bi moglo da vrati staru razliku u cenama.
