UGOVORI O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU MOGU DA BUDU LAŽNI Advokati otkrivaju kako se ZAŠTITITI OD PREVARE
Ugovor o doživotnom izdržavanju regulisan je Zakonom o nasleđivanju, koji je jasno odredio način na koji se sklapa.
Ipak, sudska praksa beleži brojne zloupotrebe, a Mondo je istražio koje su i kako ih sprečiti.
Sklapanje Ugovora o doživotnom izdržavanju, poslednjih godina postao je najčešći vid dogovora sa starijim osobama, koje u zamenu za imovinu mogu da obezbede sebi izdržavanje. Ipak, eksperti upozoravaju na rizik od manipulacija, koje sudska praksa beleži, uprkos tome što je u pitanju pravni akt koji se sklapa prema unapred određenim pravilima.
Evo kada nije moguće sklopiti ovakve dogovore, odnosno, u kojim je situacijama potrebna stroža kontrola, kako bi se stalo na put pravne prevare i sa jedne i sa druge strane.
Prevare od lica koja traže izdržavanje
Manipulacija od lica koje traži doživotno izdržavanje može da se izvede na nekoliko načina. Jedan je onaj u kome vlasnik stana proda svoju nekretninu kao neuseljivu, nanoseći pritom štetu kako davaocu izdržavanja, tako i kupcu neuseljivog stana, jer kasnije vode sudski spor.
Šta se tačno podrazumeva pod "izdržavanjem"? Ovo otkriva stav 194. člana, koji kaže - Ako ništa drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.
Dvostruko ili čak višestruko sklapanje ugovora o doživotnom izdržavanju takođe je zabeleženo. Tako je jedan bračni par iz Beograda krio da je napravio ugovor o doživotnom izdržavanju s jednim licem, a onda nastavio da traži nove zainteresovane strane, kako bi ih "iskoristio za izdržavanje nekoliko meseci".
Prevara koja je jedno vreme bila najzastupljenija je bila "dogovor na reč", kada su vlasnici kuća i stanova obećavali nekretninu u zamenu za izdržavanje i pomoć različite vrste, uz obećanje da će na kraju prepisati imovinu. Dešavalo se da godinama primaju negu, druga strana troši i novac i vreme, a onda se nakon smrti iznenada pojave naslednici koji ne žele da čuju za usmene dogovore.
Ugovor jedan od najčešćih ugovora u srpskom pravu
"Ugovor o doživotnom izdržavanju jedan je od najčešćih i najznačajnijih naslednopravnih ugovora u našem pravu. Regulisan je odredbama čl. 194. do 205. Zakona o nasleđivanju koji kaže da je to ugovor kojim se obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga kao naknadu za to, izdržava i brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani", objasnili su iz advokatske kancelarije Antić.
Zakon je po ovom pitanju prilično jasan, čuli smo od advokata, a sve odredbe koje se tiču ovog naslednopravnog akta, regulisane su Zakonom o nasleđivanju.
U pitanju je strogo "formalni pravni posao, validan samo kad se zaključi u pismenom obliku i overi od sudije", kaže Zakon.
Advokat Slavko Todorović rekao je da je prva i osnovna obaveza "zaključivanje pismenog ugovora".
"Usmeni dogovor nema nikakvu težinu na sudu. Mora biti sklopljen prema jasno određenim pravilima i zakonu. Čak i u slučaju da postoje svedoci, naspram lica koja imaju pismenu i overenu saglasnost odnosno Ugovor, pravo je na strani pismenog dogovora", izjavio je on za Mondo.
Prevara starih i dementnih lica
S druge strane, praksa je beležila i prevaru nad licima koja traže izdržavanje, pa je Zakon i to uredio i sprečio zloupotrebe.
Jedna od situacija kada ugovor ne može da se sklopi je kada je lice koje traži izdržavanje, recimo, u domu za stara lica ili bolnici. Kako su nam objasnili pravnici, medicinsko osoblje, koje se stara o njemu, ne može zaključiti ugovor o doživotnom izdržavanju bez saglasnosti nadležnog organa starateljstva, odnosno, Centra za socijalni rad. Ako se sklopi, takav ugovor će biti ništav i neće proizvoditi pravno dejstvo.
Ugovor može da se raskine iz različitih razloga, a jedan od njih je i ukoliko se odnosi između dve strane "poremete iz bilo kog razloga". Kako to izgleda na delu? Tako što lice koje je tražilo izdržavanje (primalac) dužno da isplati drugu stranu. Odnosno, ako je, recimo, porodica sklopila ugovor o izdržavanju sa čovekom, tri godine ispunjavala obaveze, a nakon toga on rešio da raskine ugovor, dužan je porodici da isplati sve troškove koje su imali tokom te tri godine.
Postoje jasno određene situacije i okolnosti kada je poništavanje i raskidanje ugovora moguće, dodali su.
"Ugovor je ništav ako je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti i stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva; ukoliko javni beležnik prilikom solemnizacije ne unese klauzulu da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici. Ugovor se može raskinuti ako se međusobni odnosi ugovornih strana iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi", dodali su u izjavi za Mondo.