KAKO GRAĐANI SRBIJE ŠTEDE Slamarici se i dalje najviše veruje EVO KOLIKA JE PROSEČNA UŠTEĐEVINA OVE GODINE
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, rezultat je istraživanja, uoči 31. oktobra - Svetskog dana štednje. Kao i prošle godine, skoro trećina građana ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu.
Koliko je novca potrebno uštedeti da se porodica oseća sigurno, nije lak odgovor. Ipak sedmoro od deset ispitanika u Srbiji svesna je važnosti štednje.
"Neki univerzalni recept koji bi mogao da se da kao savet svakoj porodici je da obezbedi neku kratkoročnu štednju, odnosno da u roku od jednog dana bude brzo dostupno neke tri do četiri mesečne plate ili tri do četiri mesečna troška. Sve preko toga bi trebalo da bude neka štednja koja je dugoročna ili koja se negde investira", smatra Tatjana Manojlović, direktorka za stanovništvo Erste banke.
U poslednje dve godine prosečna visina štednog uloga je sa 5.500 povećana na 6.500 dinara. Ali je drugačija struktura uloga. Dok je pre dve godine visina oročenih sredstava sa osam pala na šest procenata. Povećan je broj štediša koji novac drže na tekućem računu sa trinaest na čak 33 odsto.
"Od perioda posle kovida smo imali situaciju da je određeni broj građana prosto povukao svoj novac sa oročene štednje, da kažemo iz za njih nekih bezbednosnih razloga. Nakon što su shvatili da je sve u redu taj novac su vratili u banku. Kada pitamo klijente za razlog da im izvesna svota novca stoji na računu najčešći odgovor klijenata je da su u potrazi za nekom nekretninom za nekim automobilom ili nekom investicijom", naveo je Nino Stamenski, direktor Regionalnog centra iz Novog Sada.
Pred ovogodišnji Dan štednje Narodna banka saopštava da su ukupne devizne rezerve premašile 28 milijardi evra. Dinarska štednja je porasla za 17, a devizna za pet odsto. Dinarska štednja je isplativija jer se ne oporezuje, a kamate su duplo više nego na devizne uloge.
"Primetili smo da u Srbiji mnogo ljudi drži novac kod kuće iako je sigurnije i isplativije da to čine u banci ili kroz neki drugi vid štednje. U anketi kažu da bi investirali u različite vrste štednih proizvoda ali da nemaju dovoljno znanja i informacija. To im stvara neizvesnost, a kad imate neizvesnu situaciju onda ste i rezervisani za takva ulaganja", naveo je Ansgar Loner, direktor agencije Imas.
Novca ima, ali kako ga izvući iz kućnih rezervi. Gde ga još uložiti osim oročenja zbog kamata koje su u odnosu na prošlu godinu blago umanjenje i prate stopu inflacije, ali ne donose velike prihode. Odgovor na to pitanje čak 72 odsto ispitanika kako se navodi u anketi najviše očekuju od medija i novinara, piše RTS.