ZAŠTO KAFA POSTAJE SVE VIŠE LUKSUZ U SRBIJI Šta sve stoji iza cene vaše prve jutarnje šoljice kafe

Tradicionalno se najviše pije domaća, pržena kafa, a sve više i filter, espreso, pa i kafa u kapsulama. I dok se menjaju navike potrošača, menja se i cena, mnogima omiljenog napitka. Analitičari, za visoku nabavnu cenu kafe, krive takozvanu "savršenu oluju" nastalu u spoju brojnih ekonomskih i ekoloških faktora.

Cune Gojković, Brazil i Kina nemaju ništa zajedničko. Bar ne na prvi pogled. Na drugi - tu je kafa. Cune ju je davno u pesmi tražio, Kinezi je danas piju sve više, a Brazilci vekovima od nje žive. U preseku poslednje dve stvari mogu se pročitati deo razloga za visoke cene kafe. Iz kompanije koja pokriva tri četvrtine tržišta domaće pržene kafe potvrđuju - za manje od godinu dana nabavna cena je udvostručena.

"Zbog toga su svi proizvođači na tržištu Srbije, uključujući i našu kompaniju, suočeni sa velikim rizikom da izgube kontinuitet proizvodnje i očuvaju kvalitet, odnosno da uopšte snabdevaju tržište kafom. Ukupan nivo dosadašnjih poskupljenja značajno je manji od rasta stvarno nastalih troškova, a najveći doprinos tom rastu ima poskupljenje kafe na svetskom tržištu. Kao proizvođač kafe, nemamo uticaj na formiranje trgovačkih marži, pa samim tim ni uticaj na formiranje maloprodajnih cena u trgovinama", navodi se u saopštenju Atlantik grupe.

Efekat leptira

Kažu i da ključni faktor za poskupljenje treba tražiti u efektu leptira - da male varijacije izazivaju velike promene. Tako je manjak kiše u Vijetnamu i poplave Brazilu, odakle uvozimo najviše kafe, napravio disbalans na tržištu.

"Desi se da niska temperatura kad počinje i da se razvija biljka, i vama biljke, bilo da je u pitanju kafa ili druge poljoprivredne kulture - voćarske, povrtarske, ratarske bivaju uništene u samom početku svog razvoja. Da ne pričamo o količinama vode. Takve su promene režima padavina da nemate sistem navodnjavanja ili vlažnost zemljišta kakva je bila ranije", kaže klimatolog Danijela Božanić.

I napadi na trgovačke brodove u Crvenom moru utiču na cenu

Od proizvođača u Brazilu i Vijetnamu do potrošača u Srbiji kafa pređe dug put. A svaka karika u tom lancu poslednjih godina je skuplja - energenti, prevoz, prerada. Tako da se već godinama ne menja količina kafe koju uvozimo - oko 31 hiljadu tona, ali vrednost tog uvoza raste sa 65 i po miliona evra pre 5 godina, na više od 115 miliona evra u protekloj godini.

"Treba da istaknemo i situaciju u Crvenom moru gde zbog napada na trgovačke brodove, brodari moraju dodatno da osiguravaju svoje prevoze, zbog toga nešto duže traje transport, tako da je i to momenat koji dodatno opterećuje cenu. Na sve to imamo i rast cena radne snage", rekao je Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.

Prosečan stanovnik Srbije popije 600 šoljica godišnje

Strah da će dodatno poskupeti napitak koji se u Srbiji tradicionalno mnogo konzumira, u proseku 600 šoljica godišnje, podgrejale su i najave novog američkog predsednika o uvođenju dodatnih carina.

"Ako se uvedu dodatne carine na kafu, ako to bude 50 posto, 100 posto zato što dolazi iz Južne Amerike, cena kafe u Americi će porasti. Logično da će se onda potrošnja u Americi smanjiti, ako se smanji potrošnja u Americi pojaviće se viškovi zbog te razlike na svetskom tržištu. Po mom mišljenju čak obrnuto, moguće je da će povoljno uticati na cene u ostatku sveta", kaže broker i berzanski analitičar Branislav Jorgić.

I dok svet sa nestrpljenjem čeka hoće li potezi Donalda Trampa izazvati nove oluje na tržištu, izvesno je, kažu analitičari, da će dalje kretanje cene kafe najviše zavisiti od iduće berbe u Brazilu. On snabdeva kafom dve trećine sveta. I Kinu, gde ona potiskuje čaj, i Srbiju gde se prženjem i preradom kafe bavi gotovo 500 preduzeća.

RTS