Српски Винету у Југословенској кинотеци

у којима је он остварио запажене улоге, као и Плакету.

Митић је најпознатији по улогама Индијанаца у авантуристичким филмовима шездесетих и седамдесетих година прошлог века.

Домаћа публика ће до 24. фебруара имати прилику да погледа остварења "Апаши" Готфрида Колдица (1972), "Осцерола" Конрада Пецолда (1972), "Винету - други део" Харалда Рајнла (1964), "Међу јастребовима" Алфреда Форера (1964), "Браћа по крви" Вернера Валрота (1972) и "Винету: Мит је жив" Филипа Столзла (2016).

Гојко Митић рођен је у Лесковцу 1940. године. Као младић бавио се различитим спортовима, гимнастиком, фудбалом, веслањем, џудом и мачевањем.

По завршеној гимназији преселио се у Београд и уписао на Високу школу за физичку културу. Захваљујући свом изгледу и вештини у више спортских дисциплина, филмску каријеру започео је као каскадер у југословенским филмовима.

По његовом откривању у филмским архивама, ДЕФА (Deutsche Film-Aktiengesellschaft)га позива у Берлин ради сарадње.

Одскочна даска за Митића био је филм "Синови велике медведице" (Дие Söhne дер großen Bärin, 1966), његова прва главна улога.

Током следећих година, Митић је наставио да тумачи ликове Индијанаца и постао веома популарна и омиљена личност у Немачкој, што је и дан-данас. Чак је и један астероид назван по њему (147595) Гојкомитић.

У дугој каријери, осим у улогама Индијанаца на филму, показао се и доказао као озбиљан глумац и у другим филмским жанровима, а ван филмског платна и на позоришним даскама.

Митић је оставио дубок и позитиван траг у немачкој култури, за разлику од наше земље, где је публика само у основним цртама била упозната с његовим радом у Немачкој, преко филмова које је снимио и интервјуа које је дао.

(Танјуг)