СЛИКАРКА И ПСИХОЛОГ МАЈА ПЕТРОВИЋ: Апстрактно је увек ново и узбудљиво
По струци и занимању психолог, а по избору сликарка, Маја Петровић сматра да је веза између психологије и сликарства у томе што не постоји никаква рачуница. Важно је да се савладају технике и методе на којима се те две области заснивају, а све остало је ствар осећаја и искустава.
- Кроз психологију сам стекла искуства везана за људска доживљавања, тако да сам постала свесна ширине људских емоција. Сликарство ми је омогућило да све те емоције преносим на платно „обрадом” моје личности. Као што једно платно може бити веома једноставно осмишљено, тако може бити дирљиво и пребогато. Такви су и моји погледи на људе, а најинтересантнији су ми они живописни, „дирљиви”. Наравно, финални утисак о целокупној причи даје мој унутрашњи осећај, све те емоције прожете кроз моју личност.
Апстрактни правац у сликарству везујемо за савремену уметност, као правац који оставља можда и највећи простор за машту, тј. за приказивање наших надражаја у најслободнијој форми. Ова форма омогућава и лакшу комерцијализацију уметничких дела због своје прилагодљивости простору. - Цивилизација толико дуго траје, да нам се чини да смо све већ видели, а оно што је неустановљено до краја још увек, је људски ум и сензације које производи. Апстрактно сликарство је за мене футуристичка прича, која ме ни на који начин не ограничава у стварању. За разлику од колекционарства, у апстрактном сликарству постоје моменти где је могуће направити симбиозу слике са доживљајем ентеријера, који иде од осећаја приватности па до прављења, чак, специјалних ефеката у простору. Апстрактно је некако увек ново и узбудљиво. Такође, у апстракцију се може асимиловати и личност особе која ће у датом простору да борави, кроз боје и облике - сматра Маја.
- Све се теже одвајам од својих слика. Када се одвојим желим да оне и даље живе на неком лепом месту. У сваку слику сам уткала део себе и још увек се сећам осећаја у процесу стварања сваке од њих. Продаја слика се и упркос томе наставља. Превазиђе се фаза себичности када сте у контакту са купцем и видите коилко је очаран оним што је видео на мојим сликама. Ја заиста желим да моје сликарство усрећи и друге људе и оплемени ближе и далеке просторе. Свакако је љубав примарна емоција и дељење љубави мој задатак.
Сликарка каже да свака креативна активност, па и сликање, делује умирујуће и обогаћује личност и мисли да сви појединци имају таленте који, нажалост, често остају неоткривени због свакодневног живота који људи морају да воде.
- Постоји једна друга страна терапијског учинка која се односи на посматрача. Процес стварања је катарза, која нас наводи напред на следећи ниво игре живота. Постоје боје и облици који нас уздижу и надахњују и подсећају на цињеницу да живот мора имати смисао. Јер, проналажењем смисла човек бива излечен - сматра Маја Петровић.
Милица Добријевић