Ујвидеки Синхаз: "Фама" уз овације отишла у историју
НОВИ САД: Једна од најбољих представа Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз “Фама о бициклистима”, коју је по ненадмашном Басарином роману режирао Роберт Ленард, драматизујући га најпре маестрално, отишла је 3. децембра у позоришну историју, кажу у Новосадском позоришту, поводом последњег извођења ове представе и њеног скидања с репертоара.
Бициклисти “Ружиног крста”, силе мрака и хаоса, Ватикан, ЦИА, БИА, ХАРП, КГБ, Јевреји, масони, браћа, исламски терористи, фудбалски хулигани, Амери, Руси и остали, иза којих се сакривају све политичке подвале овог света, та велика лудница у виду Вавилонске куле, експлодирала је пред нашим очима, разбуцала се још једном пред нашим очима, у парампарчад...
Фуриозно, снажно, узбудљиво, потресно до суза, тако су ову причу још једном испричали глумци Новосадског позоришта - истичу у овом театру, додајући да је гледалиште било пуно, и да су неки гледаоци гледали чак 15 пута, а неки први пут ову представу, коју су испратили громогласним аплаузом, повицима “браво” и стојећим овацијама.
Даниел Гомбош у животној улози мајордома Гросмана, Емина Елор као неодољиво одлепљени доктор Фројд, вишеслојно деликатна Зиа Фигура као Херта Мајер и заразно разиграни Арон Силађи као њен син Ернест М, духовито мистериозни тандем Габор Понго ("Колико ја знам, "Фама о бициклистима" је једина мистерија коју Шерлок Холмс није успео да реши.”) и Агота Ференц као доктор Вотсон и Шерлок Холмс, бравурозни Даниел Хуста као Херберт Мајер, опако сурови Ковалски Бенцеа Салаија и Карло Ружни Арпада Месароша. Иако цела екипа представе заслужује речи хвале, посебно место припада изврсном композитору Адриану Ковачу и Габриели Црнковић која је осмислила осебујно раскошан сценски покрет. Бриљирали су ове вечери сви играјући за историју која не постоји, историју која нам увек заправо долази из будућности док смо ми непрекидно окренути ка прошлости, напомињу у Новосадском позоришту.
“Фама о бициклистима” била је једна од оних представа која је “прецизно сведочила о лудилу времена у којем живимо, које живимо и у којем пливамо ни сами не знамо како, времену у којем ако нећеш да газиш - бићеш згажен...”
Н. П-ј.
