Ово време је изашло из зглоба, али свет опстаје
БЕОГРАД: После 24 године, Светлана Бојковић се вратила у своју некадашњу матичну кућу, Народно позориште, где ће од 24. априла играти Војвоткињу од Јорка у Шекспировом комаду “Ричард Трећи“, у режији Снежане Тришић.
Има неке симболике у чињеници да “Ричард Трећи“ такође 24 године није био на репертоару Националног театра, као и да Бојковић први пут у својој богатој вишедеценијској каријери игра у једном Шекспировом комаду.
Обрадовала сам се позиву, обрадовала сам се што ћу после 24 године поново стати на сцену Народног позоришта, коју сам највише волела, а радост је и што ме Шекспир није мимоишао. Улога је јако лепа, није велика, али је врло дефинисана и некако сам испуњена радошћу због тога”, рекла је Бојковић у интервјуу Танјугу.
Врло занимљива улога, захтева персоналити од глумице
Она каже да је свакако пресудио комад “Ричард Трећи” да се врати у Народно позориште и да се не би вратила са нечим што није за њу лично изазовно. Лепо се поклопило да буде и Шекспир и Народно позориште, додала је она.
Војвоткиња од Јорка је мајка Ричарда Трећег, Едварда и Глостера. Она је најстарија у комаду, као неки хроничар тога времена.
Она је особа која се нагледала много крви, битака, много суровости и препознаје када ће се нешто следеће у том смислу десити, али је врло јака жена и представља женски стуб тог времена. Врло занимљива улога, захтева персоналити од глумице, казала је Бојковић.
Истиче да јој је био изазов да говори Шекспира.
У глуми постоји Шекспир, како се он тумачи да буде доступан модерном, савременом гледаоцу, да нађе пут до његове мисли и срца, и све остало. Играти Шекспира је један колосек, а све остало други. И то је био изазов у мом глумачком занату, казала је Бојковић.
Она, као и сви који раде на представи, уверена је да је садашњи тренутак прави за “Ричарда Трећег”. Он може да се тумачи и као политичка драма, као драма у којој све што је хумано почиње да ишчезава, где почињу да владају други неписани закони за самоодржањем, који су врло сурови - ликвидације, лажи, манипулације.
Шекспир је рекао: 'Ово време је изишло из зглоба'. Ако је неко то рекао пре 400 година, а свет и даље опстаје, онда је то слаба утеха, али је утеха. Ми и данас можемо да кажемо да је ово време 'изашло из зглоба', на целој планети, али свет ипак опстаје, рекла је призната глумица.
Наглашава да се зло не може искоренити и да човек мора стално да се бори протов тога.
Недавно сам негде чула, неко је лепо рекао, да је зло виталније од добра. Оно што је супротно од зла, мора да удесетостручи своју борбу не би ли некако амортизовао те чиниоце зла, истакла је Бојковић.
Примећује да све оно о чему говори Шекспир у “Ричарду Трећем” - власт као опијат, манипулација, окружења које је удворичко не би ли опстало, да све то постоји и данас, свуда:
Нажалост је тако. Ствари се у еволуцији људског мозга и психе нису промениле. Живимо у економској кризи, цео свет, посебно ми и земље у транзицији, земље у региону. Када дође до такве кризе, егзистенцијалне, то утиче на људе, у њих улази страх, хоће ли успети да сачувају своју егзистенцију и онда се повуку, ћуте, пристају на све, не боре се за своја права која им се из дана у дан смањују. И, што је најгоре, смањује се и квалитет рада. Квалитет више није битан, он је тако редак и остаје само на појединцима, а генерално гледано, свеједно је, приметила је глумица.
Волим ту нашу топлину и хумор који имамо
Бојковић се недавно вратила из Финске, где је провела четири године са супругом Славком Круљевићем, амбасадором Србије у Хелсинкију, и каже да није ни покушавала да пореди ту земљу, где је све сређено и уређено, са Србијом.
Ја волим свој Београд, па какав год да је. Волим своју земљу, ту топлину и хумор који имамо. Мислим да нас то и вади у нашем опстајању. Тај хумор је јединствен, ретко ко то има, северњаци немају, тамо нема вицева. Хелсинки је прелеп, уредан, чист, али у девет сати увече нема људи. Мени је недостајао пулс Београда, па нека је и прљав, али то је жив град, истакла је она.
Поред Народног позоришта, публика ће Светлану Бојковић гледати и у Атељеу 212 где ће играти у представи “Како је лепо видети те опет”, по тексту Олге Димитријевић и у режији Саше Милавић Дејвис.
У представи играју још и Горица Поповић, Тања Бошковић, Софија Јуричин и Иван Михаиловић, а премијера је планирана за затварање Стеријиног позорја.
Бојковић каже да би требало да ради и серију “Мајка и син”, реч је аустралијској франшизи, слепстик комедији, у коме ће јој сина играти Андрија Милошевић, а режираће Влада Алексић, један од редитеља серије “Андрија и Анђелка”.