На Дрини ћуприја пред сарајевском публиком: Узавреле страсти близу врела Босне
НОВИ САД: Народно позориште у Сарајеву вечерас ће бити репертоарска кућа представе “На Дрини ћуприја”, коју је по мотивима романа Иве Андрића, у Српском народном позоришту, сценски креирао Кокан Младеновић.
Да контроверзе које је изазвала ова представа, углавном редитељском адаптацијом текста, нису саставни део размишљања публике и жирија, сведочи податак да је “На Дрини ћуприја” једна од најгледанијих, најнаграђиванијих и најтраженијих представа Српског народног позоришта последњих година.
Горак укус оставила је једино одлука жирија прошлог Стеријиног позорја, да ни она нема ниједно остварење које заслужује престижна фестивалска признања.
Према речима критике, представа “На Дрини ћуприја” је визуелно-музичко-драмско-епски спектакл чија се радња протеже кроз неколико векова, у сликама исписујући крваву историју Босне. Радња је у односу на роман проширена до краја двадесетог века, до 1992. године. На идејном плану доследно се спроводи тема истицања непрестаног, безизлазног чињења зла.
Босански простор је у том смислу врло изражајан, и конкретно и метафорички, јер је то средина сударених, а узаврелих страсти, вулкан мултинационалних конфликата.
Власти се у одиграним фрагментима босанске прошлости смењују као на траци, а тлачење, ропство, послушност и заслепљеност народа остају, без изгледа да се у будућности избави из утопљености у крви историјских пирова.
У вези с тим је финале представе заокружујуће болно, истинито.
Након ових коментара, а с обзиром на историју пуну сукоба, одрицања и својатања Иве Андрића, делује да је Сарајево право место за уметнички подвиг, како се може назвати ова комплексна представа.
Поред импресивног посла који је урадила екипа састављена од редитеља Младеновића, драматурга Светислава Јованова, кореографкиње Андреје Кулешевић, композиторке Ирене Поповић, сценографкиње Марије Калабић, костимографкиње Марине Сремац, све похвале за игру осваја готово целокупан глумачки ансамбл Српског народног позоришта: Јелена Антонијевић, Страхиња Бојовић, Даница Грубачки, Гордана Ђурђевић Димић, Григорије Јакишић, Душан Јакишић, Милан Ковачевић, Југослав Крајнов, Тијана Максимовић, Марија Меденица, Сања Микитишин, Вишња Обрадовић, Игор Павловић, Александра Плескоњић, Нина Рукавина, Марко Савић, Оливера Стаменковић, Мирослав Фабри, Милован Филиповић, Радоје Чупић; деца Михајло Бугарски, Алекса Гулан, Реља Томовић и музичари Арпад Бакош, Балша Пешикан.
И. Б.
