„МИШЈА ГРОЗНИЦА” АЦЕ ПОПОВИЋА ПРЕМИЈЕРНО У СНП Метафора држања људи у страху

Представа говори о две завађене стране које организују церемонију потписивања мира, до којег никако не долази. Премијера је сутра.

- Ово ће практично бити праизведба и радује ме што после дуго времена поново имамо на репертоару једно дело Александра Поповића - навео је на јучерашњој конференцији за новинаре в. д. управника Српског народног позоришта Зоран Ђерић. - И коначно једна комедија. Све нам је у последње време било трагично или још црње. Мада, ни ова комедија није највеселија.

„Мишја грозница” је комедија по каквима је остао препознатљив Аца Поповић. Фарсична и апсурдна, са много осећаја за менталитет људи на Балкану.

- На прво читање је уопште упитно шта се разуме у њему - рекао је о комаду који је због воље и жеље за неговање Поповићевог стваралаштва за свој мастер рад изабрао редитељ Ђорђе Нешовић. - Једно је извесно - тренутна веза са ситуацијом у свету. “Мишју грозницу” Аца Поповић је писао када је Југославија почела да се распада. Осетио је потребу за миром. Данас је то на други начин актуелно. Ми живимо вруће-хладно, немири су стално присутни, било да је реч о бомбардовању, пандемији или нечему другом.

Познат по богатству језика, живописности ситуација и избору ликова који чине његова дела, Аца Поповић је познат и као писац који је у драмама развијао низ комплексних линија текста, представљао мешавину жанрова, због чега је драматурзима и редитељима понекад веома тешко да на најбољи могући начин сценски поставе његова дела. Са тим се имплицитно сложила и драматуршкиња представе у Српском народном позоришту Исидора Милосављевић:

- Највише смо радили на крају и отклањању многих линија које су нам сметале. Када ми је Ђорђе понудио рад на тексту, ухватили смо се за “Мишју грозницу”, јер је то било време короне. После смо дошли спонтано до тога да није то тема, него да је то метафора држања људи у страху.

Глумица Сања Ристић Крајнов комад Аце Поповића и представу у СНП-у је назвала карневалском, јер садржи лакрдијашке елементе. Она је до сада играла само “Љубинка и Десанку” и веома јој је драго што ће се поново наћи у представи по делима човека који је “стварао са осећајем народског духа”.

- Читава ситуација чини се да је неисцрпна. “Мишја грозница” је за глумце полигон за игру и само осећање мере и редитељског инстинкта може да заврши и заокружи представу - насмејала се са задовољством описујући своју улогу Сања Ристић Крајнов. - Језик Аце Поповића је право богатство. Велики комички потенцијал је и у томе што се оне крећу од духовног до анималног. Ликови које играмо су типски, то су људи који се налазе свуда око нас.

Димитрије Аранђеловић је навео да је за глумца велика школа играти у комадима Аце Поповића:

- Ући у тај свет и видети колико тога он отвара ипак не значи да то буде све и свашта. Изузетно је маштовит и креативан. Реченице су му невероватне. Од сленга до разговоа по пе-есу. Магично је изговарати их. Све ликове сигурно знамо. На жалост, и после 30 година, комад је актуелан. Ништа се не мења. Каскамо у месту. Надам се да ће једном успети нешто да се промени и да ће овај комад бити пасе.

Сценографкиња представе “Мишја грозница” је Нађа Вукореп, костимографкиња је Лара Бунчић, сценски покрет је креирала Александра Аризановић, на сценском говору је радио др Дејан Средојевић, а композитор и дизајнер звука је Филип Готовац.

Осим Сање Ристић Крајнов и Димитрија Аранђеловића, у представи играју још: Миа Симоновић, Марко Савић, Вукашин Ранђеловић, Александар Сарапа.

И. Бурић