Миодраг Табачки вечерас отвара  67. Стеријино позорје

Прва ће бити изведена вечерас, након беседе на отварању у 20 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта, а у питању је фестивалска премијера представе „Милева”, рађене по тексту пет ауторки: Милене Богавац, Олге Димитријевић, Тијане Грумић, Ведране Божиновић, и Ведране Клепице, у режији Анице Томић. Ова представа ван конкуренције рађена је у копродукцији Народног позоришта Сомбор, Стеријиног позорја и Фондације „Нови Сад – ЕПК“.

У представи играју: Ана Рудакијевић, Олгица Несторовић, Перо Стојанчевић, Леа Јевтић, Стефан Бероња, Немања Бакић, Софија Мијатовић, Биљана Кескеновић, Срђан Алексић, Богомир Ђорђевић, Ивана В. Јовановић, Даница Грубачки, Милијана Макевић Мирковић и Никола Кнежевић.

- Проналажење животне поезије у законима физике Тијане Грумић, одлучност и провокативност Ведране Божиновић, снага и емоционалност Милене Богавац, борбеност и аналитичност Олге Димитријевић, сатиричност и проницљивост Ведране Клепице повезују се у причу о једној Милеви или више њих, које постоје истовремено и све имају своју истину – попут калеидоскопа који зрцали све оно што о Милеви и њеном трагичном животу знамо или барем мислимо да знамо. Зато питање тко је била Милева Марић и даље остаје отворено - каже драматуршкиња ове представе Јелена Ковачић. - У нашој представи пролазећи кроз то ткање текстова Милева Марић тражи своју преминулу кћерку Љубицу, док ми тражимо управо Милеву Марић. Тражимо причу коју никада није успјела испричати јер јој нитко то није дозволио и питамо се постоји ли начин да сазнамо или барем осјетимо што би она заправо хтјела да се о њој говори, мисли, пише, игра, постоји ли начин да ју разумијемо онкрај расправа о томе је ли или није била коауторица теорије релативитета, расправа које се исцрпљују у тражењу јачих аргумената...

Под мотом „Време тескобе“, како је своје образложење насловио селектор Миливоје Млађеновић, у његовом избору ћемо на 67. Стеријином позорју гледати девет представа у такмичарској селекцији националне драме, и три у међународној селекцији „Кругови“.

- У минулом селекционом циклусу уживо сам видео 51 представу позоришта у Србији и региону, и седам представа у форми видео снимка. Од укупног броја премијерно изведених представа, 21 је праизведба домаћих драмских дела, међу којима и три ауторска пројекта и четири драматизације прозних дела. Између два Позорја уочиле су се учестале поставке класичних комада, укупно је изведено тринаест дела наше класике – наводи селектор Миливоје Млађеновић, помињући да предњачи интересовање за Нушића, а потом за Стерију. - Кад је реч о заступљености дела наших савременика и дела „живих класика“, играно је десет таквих драмских дела. Углавном су то комади чија је вредност већ проверена на Стеријином позорју, међу њима истичемо да су драме Љубомира Симовића игране у три позоришта.

Млађеновић примећује да већ неколико година позоришним репертоарима, не само у Србији, доминира тема женског стварања, страдања, женске улоге у друштву у свету мушкараца. Чак и летимичан преглед наслова указује на такву тенденцију. „Кружење тих мотива само указује да је осетљива проблематика положаја жене и потрага за њеним идентитетом у свету мушкараца увек актуелна. Свет, односно драматургија почива на историји мушко-женских, односно женско-мушких релација у непрестаном колоплету најважнијих егзистенцијалних питања (породице и породичних односа, одрастања и сазревања, политичког ангажмана, тираније капитала, итд.)“.

Савремени српски драмски аутори, сматра Млађеновић, у својим делима заокупљени су проблематиком времена у коме настају, упућују на његове противуречности, изглобљеност, ломове и шокове. У новије време, како он примећује, појављују се и драме у којима се тематизује мигрантска криза, економска криза, питања родне и сексуалне опредељености, дистопија, глобализација. Приметно је да је и литерарни театар, упркос његовим противницима, још увек живахна и здрава форма.

- Ведрину у нашу театарску стварност уноси и чињеница да су се међу ауторима чија су дела одабрана за овогодишње Позорје (или они чије су представе процењене као вредне) нашли и аутори идентификовани као успешни на Конкурсу Стеријиног позорја за савремени драмски текст. Међутим, не радује чињеница да је у минулој сезони евидентно мали број дела наших драмских писаца савременика, етаблираних и уважених, наградама потврђених аутора, а нарочито нема праизведби њихових драмских дела. На крају, истичем најважнију карактеристику овогодишњег такмичарског програма која проистиче из основне мисије Стеријиног позорја, а то је заступљеност првоизведених, оригиналних драмских дела: од девет представа у такмичарском програму пет су праизведбе, од којих су четири оригиналне драме а једна је драматизација романа. Када се овоме додају и подаци да ће на отварању, као и на затварању Стеријиног позорја бити изведене праизведбе драмских дела, стиче се оптимистична слика о остваривању мисије Стеријиног позорја - указује Млађеновић.

У такмичарској селекцији су представе: „Избирачица“ Косте Трифковића, у режији Иве Милошевић, Народно позориште/ Казалиште / Непсинхаз, Суботица; „Протекција“ Бранислава Нушића, у режији Кокана Младеновића, Народно позориште Сарајево, БИХ; „Код вечите славине“ Момчила Настасијевића, у режији Соње Петровић, Српско народно позориште и Центар за развој визуелне културе Нови Сад; „Чудо у Шаргану“ Љубомира Симовића, у режији Јагоша Марковића, Југословенско драмско позориште; „Године врана“ аутора и редитеља Синише Ковачевића, Народно позориште, Београд; „Ролеркостер“ Јелене Кајго, у режији Милице Краљ, Атеље 212; „Последње девојчице“ Маје Пелевић, режији Кокана Младеновића, Позориште „Деже Костолањи“, Суботица; „Флеке“ Тијане Грумић, у режији Југа Ђорђевића, Краљевачко позориште; и „Блудни дани куратог Џонија“ по роману Филипа Грујића, у драматизацији Димитрија Коканова, и режији Јоване Томић, Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз, и Стеријино позорје.

У међународној селекцији „Кругови“, која је ван конкуренције, биће игране представе: „Ја сам она која нисам“ Мате Матишића, режија Паоло Мађели; ЗКМ Загреб; „Усидрене“ Елвиса Бошњака, режија Анастасија Јанковска; ХНК Сплит, ГДК „Гавела“ Загреб, и ХНК Задар; „My наме ис Горан Стефановски“, драматуршкиња Бранислава Илић, режија Бранислав Мићуновић, Драмски театар Скопје.

О Стеријиним наградама ће одлучивати жири у саставу: Слободан Скерлић, редитељ (председник), Милена Павловић, глумица, Слободан Унковски, редитељ, Петар Михајловић, драмски писац и Зоран Максимовић, театролог. Округли сто критике водиће театролошкиња Исидора Поповић и редитељ Влатко Илић.

У част награђених, на затварању Позорја 3. јуна биће одиграна представа „Хркачи“, текст и режија Никола Пејаковић, Народно позориште Републике Српске Бањалука.

Пратећи програми овогодишњег Позорја већ су јуче започели, предавањем редитеља Слободана Унковског на тему „Чему уметност служи данас?“, на Факултету техничких наука. Пре свечаног отварања, данас ће бити отворена тријенална 17. Изложба позоришног плаката и графичког обликовања, на којој ће бити уручене награде за најбоље радове. Ту је и изложба дечјих ликовних радова „Сцена, маска, костим, лутка“, као и изложба позоришне фотографије Срђана Пабла Дорошког. Један од пратећих програма је и пројекат „Милева“, документарни филм колектива „Хомонимо“ из Чилеа.

Одсек за уметност и дизајн, Департман за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, дугогодишњи сарадник Стеријиног позорја, припремио је и изложбу костима студената мастер студија (Шок коридор) и пројекат „Доколица“, уметнички рад студената треће године сценске архитектуре, технике и дизајна.

Традиционални „Дани књиге“ су тродневни програм у којем ће бити представљена нова издања Стеријиног позорја и других издавачких кућа.

После двогодишње паузе, због короне, поново је ту и Позорје младих, на којем ће са својим представама учествовати студенти позоришних високошколских установа из Бијељине, Новог Сада, Београда, Осијека, Бања Луке, и Приштине-Звечана.

Н. Пејчић