Ленка Удовички: Ваљамо се у блату на дну каце

У питању је италијанска црна комедија, заснована на елементима неореализма, премијерно приказана 1976. године када је филм и освојио награду за најбољу режију на Канском филмском фестивалу.

Како је објаснио Обрадовић, лаички би се могло помислити да се "ружни, прљави и зли" тиче само тих људи са маргине који су у филму приказивани, а 50 година касније, сматра драматург, стиче се утисак да је он имао готово пророчку визију.

"Ту се не ради о индивидуалцима, него о нашој цивилизацији. Нажалост, она је ружна, прљава и зла. Готово на дневном нивоу ми видимо колико је то тачно када купујемо новине, или гледамо телевизију, све што чујемо води до једне катаклизме. Сколе нас управо упозорава на немање емпатије, на непостојање фигуре која би у овом свету могла да се посматра као херој нашег времена", каже Обрадовић.

Како додаје, то можда звучи песимистично, али у данашњем свету, сматра, треба бити песимистичан, јер када вас изненади нешто лепо, онда се заиста и обрадујете томе.

Након 22 године редитељка Ленка Удовички враћа се на београдску сцену, а како је објаснила Еторе Скола је говорио о најнижој и најсиромашнијој класи, о људима "са дна каце", а према њеном мишљењу, "сви људи у данашње време су на дну те каце".

"Само 0.0001 посто становништва данас има веће финансијске ресурсе него остали. Не ради се само о материјалном сиромаштву, ради се о ситуацији у којој смо и духовно осиромашили и блокирани. Скола је у једном интервјуу рекао да када човек не може да развија своју племениту личност коју носи у себи, када је то блокирано системом, то је један вид ужасне експлотације", каже Удовички.

У том смислу, додаје, када видите какви нам се снови и вредности пласирају у свету капитализма, то једна блокада оного што као друштво носимо у себи и неких других вредности које имамо потребе да развијамо.

"Зато мислим да је данас већина људи у истој ситуацији као и ова фамилија и да се ваљамо у блату на дну каце", истиче редитељка.

Ипак додаје да је важно напоменути да хумора има пуно у представи, да је она црнохуморна гротеска, а не лака комедија и да се о тешкој теми "говори на луд и духовит начин кроз богате кореографије."

Глумац Озрен Грабарић објаснио је да је његов главни јунак, једнооки Ђакинто, глава породице састављене од четири генерације, које се издржавају углавном крађама и проституцијом, али и радећи све друге послове; поштене или непоштене, без разлике.

"Ђакинто је за губитак ока од осигурања добио поприличну суму, коју одбија да дели са њима. Новац троши на себе и крије га од осталих чланова породице, који непрекидно покушавају да му га украду, а он непрекидно их злоставља вербално и психички", каже глумац.

Како објашњава, материјална немаштина увод је у емотивну, моралну беду, која своди људе на пуку егзистенцију и инстинкте.

"То је једна критика капитализма и капиталистичког сна који нас је све довео до тога да будемо све површнији, да трчимо за новцем - због чега и нестају мајстори, занатлије који ће квалитетно урадити посао", истиче Грабарић.

У комаду играју и Александар Вучковић, Александар Јовановић, Вања Ненадић, Ива Илинчић, Иван Заблаћански, Ивана Николић, Јана Милосављевић, Марко Гверо, Нина Јанковић и други.