Ирена Ристић: "Позоришни претрес" је истраживање кроз различите форме

Ристић је рекла да позоришни претрес, који се дешава од 25. августа у галерији "Подрум" Културног центра Београда, и чији је коаутор Ђорђе Живадиновић Гргур, није затворена форма у  презентацијском смислу и посетиоци могу бити активни и допринети догађају.

Према њеним речима, претрес је усмерен на истраживање различитих материјала о случај Челси Менинг, односно некадашњег америчког војног обавештајног аналитичара Бредлија Менинга, који је обелоданио поверљиве документе о ратовима у Авганистану и Ираку, и третману заробљеника у бази Гвантанамо.

"Испитивали смо какав је наш однос, наших људи. Какве то везе има са њима, да ли то разумеју као нешто блиско и како разумеју своје политичко деловање у друштву", навела је Ристић.

У позоришном претересу се користи неколико техника, није у питању само разговор, већ се Ристић и Живадиновић баве анализом сакупљених изјава, и воде истраживање кроз различите форме и технике.

Према њеним речима, претресом покушавају разменити утиске са учесцницима, уз плесни и драмски део, али је "суштински то огледна форма која не може да се назове представом".

До краја године биће приређено 12 позоришних претреса "Правићемо нешто о рату, роду и слободи, зваће се: Шта би рекла Челси мени", од августа до новембра, док ће у децембру једна мала инсталација објединити све материјале и увиде.

"Менинг је важне ствари урадила, изврстан историјски помак је дала, који је обавезујућег исхода, јер је сам поступак узбуњивања и објављивањ поверљивих докумената америчке владе и војске био чин усмерен на разбијање предрасуда о империјалним ратовима", рекла је Ристић.

Упитана како види будућност позоришта у време технолошких револуција, Ристић је оценила да је "преживало штошта и питање је како ће се мењати", и шта савремене уметничке праксе могу да понуде људима, односно како се постављају према политичким и друштвеним питањима.

"Мени је близак рад који носи извесну процесуалност. Не некакве статичке презентацијске форме, него динамичан, отворен, директан однос са људима", истакла је Ристић.

Према њеним речима, питање је до које мере ће вештачка интелигенција утицати на уметничку продукцију, док ће највише утицати на ИТ индустрију, где ће програмерима одузети много радних места.

"Нисам сигурна да уметност може да се замени. Уметност подразумева однос према стварност који ми размењујемо може да буде у форми филмској, позоришној, плесној, визуелној, али подразумева однос човека према неком питању", истакла је Ристић.