Душан Ковачевић отворио Јесењи позоришни фестивал

Ковачевић је рекао да је причу “Хипноза једне љубави” писао са осећањем да се она догађа на неком месту попут Мећавника, близу звезда, на планини.

То је прича која само привидно има комедиографску ноту, а заправо је прича која је свима нама мања или већа брига - колико нас има, колико ће нас бити, како живимо, да ли одлазимо или остајемо. То је нешто што мене приватно врло забрињава са великом надом да ће се ствари поправити. Без те наде нема смисла причати о неком сутрашњем дану, будућности. Сви морамо веровати пре свега у нас, рекао је Ковачевић.

Оснивач Јесењег позоришног фестивала редитељ Емир Кустурица подсетио је да је у античкој Грчкој био обичај да људи из свих крајева долазе у Епидаурус да виде шта је последње од онога што знају из митологије постављено на сцену, које то узбуђење ће их провести кроз катарзу. 

Било је ментално оболелих и паметних људи, а позориште је било једно од места на коме је човек доживљавао катарзу и на коме се добро осећао, рекао је Кустурица.

Поменувши слоган фестивала, мисао академика Матије Бећковића - Као да живимо у међувремену, Кустурица је приметио да данас можемо да говоримо о новом времену, о “међувремену” у коме позоришна представа може бити играна уживо, а може да буде гледана као и филм на хиљаду нових начина.

  “Када представа и филм ваљају, преживаљавају лакше него што је то било у прошлости зато што постоји хиљаду нових начина да се добро дело види”, рекао је Кустурица. 

Он је казао да Ковачевићева опсесија космосом говори о дубокој вези коју позориште оживљава када је у питању велики писац са временом у коме живимо.

“Наше време је никад ближе открићу да постоје друге цивилизације и да ми нисмо једини и то пре него што ова уђе у своју ратну катарзу. Ваљда неће. Позориште служи да нас одбрани од те врсте катарзе, а највеће узбуђење је овај фестивал и све више људи који долазе из различитих крајева као и у Епидаурус”, истакао је Кустурица.

Селектор, редитељ Милан Нешковић одабрао је за такмичарски програм Јесењег позоришног фестивала четири представе „Браћа" Михаила Дурњенкова у продукцији Факултета драмских и филмских уметности "Синергија" из Бијељине, „Скоро па драма" Итана Коена (Факултет драмских уметности у Београду), „Шест лица тражи писца" Луиђи Пирандела (Академија уметности Нови Сад) и "Галеб" Антона Чехова (Академија уметности Београд).

Данас је изведена представа “Браћа” након које је радионицу за студенте одржао академик Ковачевић.

Сутра су на програму остале представе из такмичарског програма, редитељка Снежана Тришић одржаће радионицу, а у вечерњим сатим биће додељене награде.

Жири у саставу глумица Вјера Мујовић, драмска списатељица Сара Радојковић и позоришни редитељ Иван Вуковић доделиће награде за најбољу представу, најбољег глумца и најбољу глумицу.