УЗ ИЗЛОЖБУ РОМАНА КОЗОМОРЕ У ГАЛЕРИЈИ СУЛУВ Биланс (с)ликовне мисли
Роман Козомара следбеник је и баштиник филозофије сликарства чувеног Маљевича и можда, још више Лисицког, који је сплет вертикале, хоризонтале и однос између дијагонале и странице квадрата означио као позициони систем.
Најновији циклус слика Романа Козомаре сублимирао је искуства промењеног погледа на слику, у часу када се слика посматра одоздо и истражује одозго, у истовременом напору да се слика ликовно прочисти и што више дефинише као површина бесконачног простора. Замахом контролисане сликане површине, линије и омеђеног цртежа уноси се динамизам и смер конструисаног простирања а сваким новим делом, уметник упућује посматрача на освећену перцепцију беспредметности као суштинског одре- ђења у којем такозвано “ништа” постаје ликовни организам заснован на геометријско ликовним односима.
Романово око усаглашено је са контролисаном амбицијом да се слика обележи као самостални ток, операција рационалног плана који додуше, понегде на платну дозвољава уплив трагова и цртица као својеврсних акцената. Ипак, серија слика делимично одступа од наведених теоријских тврдњи о слици као крутој конструкцији. На њима препознајемо осетљивост сликарске фактуре али и бројне асоцијативне пасаже које нас одводе у пределе живописних пасажа предграђа, у ођеку графита њујоршке подземне железнице или у фокусу линеарног објектива кроз кога посматрамо метајезичке бравуре сликаревог унутарњег дијалога.
Асортиман ауторових визуелних нагласака, у вишеструким димензијама и моделима решавања сликарских проб- лема, заправо је тежња да се духовно и практично уједини и на крају све нас увери да је слика једна површина, како наводи Маљевич, додајући да “Ако се површина слике испитује помоћу либеле неће се моћи утврдити никакве висинске разлике.” То је истина на једном нивоу а на свим осталим, Роман Козомара свакако уздиже и обогаћује своје уметничко деловање изнад очекиваног, хоризонталног назора уметничке енергије. Изложба ће трајати до 24. априла у Галерији СУЛУВ-а.
Роман Козомара је рођен 1972. у Новом Саду. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду, одсек, графика у класи проф. Слободана Кнежевића Абија (графика); проф. Јована Ракиџића (сликарство); проф. Милана Блануше (цртање). Члан је УЛУС-а и СУЛУВ-а од 1999. године. Од 1996. године излаже на колективним изложбама код нас и у иностранству (Шпанија, Аргентина, Пољска, Енглеска, Француска, Италија, Јапан, Финска). До сада имао три самосталне изложбе: (КЦНС, Новосадски отворени универзитет и СУЛУС).
Данило Вуксановић