У Зрењанину Ђоновићеве слике из колекције Керчов
У салону Народног музеја Зрењанин вечерас у 19 часова биће отворена изложба радова сликара Александра Ђоновића, из колекције Керчов. Александар Ђоновић је у овој колекцији присутан са 51 делом, различитог формата и различите технике, а у Народном музеју Зрењанин публика ће имати прилику да се упозна са 50 радова овог уметника, од чега два портрета и 48 апстракција.
Аутор изложбе и приређивач текста каталога је Биљана Димкић Крчмар, кустоскиња – историчарка уметности Народног музеја Зрењанин.
Сликар Александар Ђоновић, рођен 1931. у Велесу, а од 1941. везан је за Аранђеловац. Раскошни пејзажи Шумадије привлаче Ђоновића већ у гимназији. Уписује сликарство на Академији ликовних уметности у Београду у класи професора Марка Челебоновића, враћа се у Аранђеловац где једно време ради као професор ликовног у гимназији, па као директор Завичајног музеја. Од оснивања смотре југословенске уметности „Мермер и звуци“, био је директор ове манифестације, све до смрти 1991. године.
Први пут самостално излаже слике и карикатуре још као студент, и то у Аранђеловцу, у галерији „Под аркадама“. Од тада се самосталне изложбе нижу, а његово дело, у оквиру савремене српске уметности, из године у годину постаје све запаженије. “Сликарство Александра Алека Ђоновића развијало се откривајући и потврђујући једну оригиналну уметничку визију и једну изузетну личност. Припадао је генерацији сликара која је нашем сликарству покушала да отвори пут ка савремености, а он сам је успео да превазиђе сва она неминовна естетичка и историјска ограничења која су пред ту генерацију постављана”.
Када је реч о колекционару Мирославу Керчову, колекцију је формирао делима уметника из Војводине, а временом је проширио значајним именима српског сликарства. Керчов, како наводе у зрењанинском музеју, “неуморно и неисцрпно своје знање надограђује, те оно расте упоредо са колекцијом.” Бави се и хуманитарним радом. Први пут отворивши врата своје колекције за ширу јавност, омогућио је да се 2017. реализује изложба радова Радише Луцића а потом је уприличена и изложба графика Љубомира Кокотовића.
Н. П-ј.