Странци у клупку злочина: Када цивилизација уступа место насиљу и убиствима
Дуговечни и по много чему иновативни стрип серијал „Џеремаја“, дело знаног сценаристе и цртача Хермана Ипена (1938), врло је добро познат овдашњим читаоцима; прва епизода објављена је, у пуном колору, врло брзо по светској премијери, у другом броју обновљеног сарајевског „Стрип арта“ који га је и надаље пратио (најпре у колору а потом у црно-белој верзији) све до престанка свог излажења 1986.
„Маркетпринт“ је половином 1980-тих објавио три албума „Џеремаје“ у пуном колору а у кризним и санкцијским 1990-тим овај серијал су на „домаћем терену“ штампали пирати (у црно-белој варијанти). После лутања „Џеремаја“ је нашао ново уточиште у „Политикином забавнику“ (епизода су дељене у 2-3 наставка и штампане на не увек квалитетном колору). Коначно, агилна „Чаробна књига“ је започела хвале вредан подухват објављивања целокупног серијала у тврдом повезу, пуном колору и врхунској штампи а сваки том садржи три епизоде; тако осми том чине епизоде 22 „Пушка у води“ (оригинално објављена 2001), 23 „Ко је плава лисица?“ (2002) и „Последњи дијамант“ (2003).
Прва епизода „Џеремаје“ појавила се 1979. и знатижељне читаоце увела у време после грађанског и расног рата који је разорио САД. Главни јунаци, тада још младићи, Џеремаја и Курди Малој, крстаре уздуж и попреко некадашње суперсиле, сада уништене, без централне власти и сила реда. На велику арену опстанка или пропасти излазе нови сурови, немилосрдни „играчи“. Цивилизација уступа место насиљу, пљачкама, убиствима и терору сваковрсних банди због чега су мање заједнице морале да се самоорганизују и успоставе какве-такве институције реда и закона које обичне људе бране од криминалаца. Таква власт има своју (врло високу) цену, а уз њу иду и све „пратеће“ тековине - бесомучно израбљивање маса, корупција и (зло)употреба власти. А у пустим или ретко насељеним пределима дешавају се и свакојаке бизарне појаве, рађају се и опстају мутанти или потпуно необјашњива бића. Џер и Курди, као вечити странци, сведоци су и случајни учесници у многим обрачунима, побунама, слављима и трагедијама. Како године пролазе тако се ствари мењају па позорница дешавања није иста каква је била пре двадесетак година: испрва је срушени свет личио на нову верзију Дивљег запада, али се ситуација постепено мења у корист обнове централне државне власти, технологија и тржишне економије. И Џер и Курди помало старе и постају мушкарци у пуној снази, са измењеним ставовима и реакцијама - мада то превасходно важи за Џеремају, док Курди остаје враголасти ветропир који не учи на сопственим грешкама; старење је за Курдија најочитије по питању његове омиљене мазге Езре коју је због реуме морао да остави у азилу и, заузврат, да узјаше - мотор.
Херман, од аутоцитатности до мешања жанрова
Херман влада стрип медијем и у сценаристичком и у цртачком сегменту и спреман је на поигравање са њима - од аутоцитатности до парафразирања уз сталну дозу провокације, почев од мешање жанрова (научне фантастике и вестерна, кримића, хорора) до не увек глатких победа главних.
Херманов цртеж се од јарким бојама обојеног цртежа (у првих 18 епизода) претопио у прозирне аквареле.
У три епизоде осмог тома Џер и Курди долазе у две различите ситуације - руралну, у којој упознају релативно изоловану породицу („Пушка у води“) односно урбану са „припадајућим“ организованим криминалом (отмица деце за проституцију „Ко је плава лисица?“) или мање-више ситним криминалцима („Последњи дијамант“). Мада је злочин у основи свих заплета приче нису једносмерне већ, напротив, обогаћене низом ликова чије намере и планове није лако открити. Херман намерно „отежава“ праћење дешавања и „замагљује“ основне сукобе низом побочних линија; тиме се стрип измешта из клишеа, продубљује уверљивост саме приче и отвара простор за представљање сваковрсних уверљивих портрета „обичних“ а у ствари врло особених јунака. Уз сво ово онеобичавање, Херман не пропушта да уплете и потпуно екстравагантне елементе-појаве: од момка који се, сред јужњачке мочваре бави вуду ритуалима („Пушка...“), преко дебељка са каубојским шеширом који сем мрмљања не проговара ни једну разумљиву реч („... плава лисица“) или првака у дубљењу на глави који о себи говори у трећем лицу („... дијамант“).
Херманов „Џеремаја“ доказ је непрестаног уметничког стасавања, сазревања и уозбиљавања што помера креативне и квалитативне границе самог серијала, али и целокупног корпуса (научнофантастичног) стрипа.
Илија Бакић
„Џеремаја, осми том” Хермана Ипена; издавач Чаробна књига, 2019.
