СФ СУНЧЕВ СИСТЕМ Нептун, тамо где је хладно и мрачно

Алекс Бувар објавио је 1812. астрономске таблице Уранове орбите у којој су запажене одређене аномалије, које је израчунао Џон Адамс доказујући да су изазване присуством велике планете која још није виђена. Свој обрачун Адамс је послао сер Џорџу Аиру који је затражио још података али Адамс му није одговорио. Независно од Адамса, Урбаин Лаверје је својим прорачунима, 1845-1846, дошао до сличних резултата, али астрономска јавност их није сматрала за озбиљне. Ипак, Аир је, захваљујући сазнањима о прорачунима Леверјеа, убедио директора опсерваторије у Кембриџу да током августа и септембра потражи до тада невиђену планету. У међувремену, Леверје је послао писмо опсерваторији у Берлину, астроному Јохану Готфриду Галеу, са молбом да тражи могућу планету. Истог дана када је писмо стигло, 23. 9. 1846, Нептун је први пут “препознат” као планета. Леверјеови прорачуни промашили су за само један степен, а Адамсови за 12 степени. Осматрачи из Кембриџа схватили су, пошто је откриће Нептуна објављено, да су током својих посматрања у августу чак два пута видели нову планету. Ривалитет између Адамса и Леверјеа око примата за откриће Нептуна решен је тако да су обојица сматрана једнако заслужни; последњих година поново се, у светлу новооткривених докумената, отвара ово питање.

Прво помињање Нептуна у неком фантастичком делу (Спирито гентил из 1889) открива га као леден али ипак насељен свет. Током “петпарачког периода” научне фантастике (од краја 1920-тих до краја Другог светског рата) Нептун је, као и свака друга планета, био поприште разних борби и ратова, упориште бранилаца Земље, седиште царстава или бандита; у тим временима ауторима није била битна научна истина већ само акција па је тако у једној епизоди авантура „Капетана Будућност” Нептун престављен као морска планета (неко се досетио да је Нептун римски бог мора). Међу убедљивијим палп спејс операма је Ленсман серијал Е. Е. Смита који чини седам романа објављених од 1934. до 1950; на Нептуну налази се база једне од непријатељских раса ванземаљаца. Боскониана, коју ће уништити Галактичка патрола. Ипак, и у тим временима стварали су озбиљни писци; Олаф Стејплдон је у свом епском роману “Последњи и први човек” из 1930. на Нептун сместио коначни дом високо развијене људске расе. У оквиру Ктулу митова Х. Лавкрафта (из 1928) Нептун је познат као „Јакш„ и настањен је радозналим гљиволиким бићима; преглед свих богова и демона у Ловкрафтовим причама сачинио је његов пријатељ Кларк Аштон Смит у делу “Породично стабло богова” (1944). У роману “Близу Нептуна” Хју Волтерса (из 1968) прва људска експедиција на ову планету пропада јер је ватра уништила виталну опрему свемирског брода у близини циља ка коме плови. У роману “Тритон” Семјуела Дилејнија из 1976. човечанство је, између осталих места, колонизовало и Нептунов највећи месец. Џефри Карвер у “Нептуновом раскршћу” из 1994. пише о експедицији са Земље која на Тритону ископава прастаре артефакте ванземаљаца. Нептун је нашао место и у хумористичким причама каква је „Слонови са Нептуна” Мајка Ресника из 2001. године. Коначно, као куриозум, подсетимо да се и један роман домаћег писца научне фантастике дешава на Нептуну; реч је о роману “Смрт на Нептуну” Бобана Кнежевића, објављеном 1986. под псеудонимом Ендру Озборн.

Нептун је прилично честа позорница разних ТВ серија односно филмова. У серији „Свемирска патрола” (1962) Нептун је дестинација неколико задатака на које крећу одважне патролџије. Анимирану серију „Футурама” (1999-2003, 2007-2013) настањују и Нептунијанци, црвене коже са четири руке, који мирољубиво живе са Земљанима. У филму „Бендеров велики резултат” који је побочни огранак „Футураме” Нептун је ледено место са тешком гравитацијом на коме живи и ради Робот Мраз. У познатом целовечерњем играном филму „Хоризонт догађања” из 1997. Нептун је планета у чијој орбити се дешавају разни хорор акциденти. И стрипови (амерички, европски и јапански) такође се “користе” Нептуном и његовим месецима а ни популарне компјутерске игрице га не запостављају (какве су „Три нивоа силаска”, „Врховни командант” или „Звездана контрола ИИ„).

Нептун јесте врло, врло удаљен од Земље, али није далеко од маште (веселих) Хомо Сапиенса.

Илија Бакић