Почиње јубиларно 50. Бранково коло

Беседом о Бранку Радичевићу манифестацију отвара писац Анђелко Анушић, коме ће бити уручено традиционално високо признање Бранковога кола „Статуета Бранка Радичевића“. „Велика повеља Бранковог кола“ на отварању ће бити уручена драмској, телевизијској и филмској уметници Светлани Бојковић за успешну вишедеценијску сарадњу и „надахнути допринос лепоти и моћи поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.

У програму отварања наступиће песници Душко Новаковић, Слободан Зубановић, Стеван Тонтић, Петер Фелкер (Немачка), Милан Ракуљ, Бојана Кулиџан Громовић, Алекса Вилић и Николина Дикић. Бранкову поезију казиваће драмске уметнице Весна Чипчић и Даница Петровић. Химну Бранково кола, композитора Светолика Пашћана Којанова, као и две антологијске композиције из српске баштине, извешће хор и ансамбл новосадске гимназије „Јован Јовановић Змај“ уз диригентску палицу Јована Травице. Затим ће Квартет Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“ ће извести Мокрањчеву композицију „Достојно јест“, те млада етно-солисткиња Катарина Поповић са стиховима Бранка Радичевића.

По традицији, пола сата пре отварања, у саборној цркви Светог оца Николаја, где је као ђак (1835-1841) чувене гимназије, за певницом појао и Алексије (Бранко) Радичевић, биће приређен парастос Алексију, који је под тим именом крштен у родном месту, Славонском Броду. У парастосу чинодејствује епископ сремски Василије, карловачко свештенство и млади богослови.

У Бранковом колу са посебном радошћу најављују учешће на овој манифестацији патријарха српског Порфирија, који ће 16. септембра у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“ говорити о миру. У време када је био игуман манастира Ковиљ и викарни епископ јегарски долазио је у Сремске Карловце и на Бранковом колу говорио на многе духовне теме.

Један од програма биће посвећен Десанки Максимовић, која је на Бранково коло, у Сремске Карловце и на Стражилово долазила од самог почетка. Драмска уметница Даница Петровић извешће монодраму „Прича о Десанки“, по тексту Растка Јевтовића из веће представе. Током трајања Бранковог кола свечано ће бити уручена међународна награда „Бранко Радичевић“ угледном песнику и писцу Хусеину Дервишевићу из Босне и Херцеговине. Затим награда „Стражилово“ – младим песницима: Милану Вићићу, Бојани Кулиџан Громовић, Јелени Вујановић и Филипу Божићу Дејановићу. Њихове награђене књиге, у издању Бранковога кола, имаће посебне промоције.

Током десет дана, у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду наступиће и многи песници старијих и нових генерација: Перо Зубац, Радомир Стојановић, Јелена Алексић, Јовица Ђурђић, Драгица Стојановић, Бранислав Зубовић, Иван Лаловић, Зоран Хр. Радисављевић, Јулија Капорњаи, Дајана Петровић, Душан Захаријевић, Растко Лончар, Андреа Беата Бицок, Зденка Валент Белић, Сузана Рудић, Милан Громовић, Милош Пуђа, Јелена Марићевић Балаћ и Јелена Милошев.

Бранково коло је управо објавило панораму поезије ђака Карловачке гимназије „Песме после нас“ коју је приредила др Маја Стокин, професорка српске књижевности у нашој најстаријој гимназији. Панорама је овенчана специјалном наградом „Стражилово“. У неколико наврата током манифестације, у различитим амбијентима, почев од Свечаног отварања, преко Стражилова и палате „Илион“, до Свечаног затварања, публици ће се представити шест талентованих младих поета: Алекса Вилић, Исидора Антонијевић, Наталија Ђорђевић, Ива Максимовић, Николина Дикић и Хелена Будимир.

И ове године на Бранковом колу, у сарадњи са Српским филозофским друштвом, биће одржан 29. филозофски симпозијум. На тему „Живот као филозофско и научно питање“ говориће четрдесет филозофа. По 33. пут одржаће се и песнички турнир у шаху, а у сарадњи са Шаховским савезом Новог Сада, биће организована шаховска симултанка на двадесет четири табле. Јубиларно 50. Бранково коло, по речима Ненада Грујичића, председника идеална је прилика да се присетимо почетака, личности и догађаја, који су кроз време давали специфичне валере јединственом песничком и културном извору из Сремских Карловаца, и да покажемо данашње стваралачке капацитете и визије Бранковога кола поводом обнове и развоја Сремских Карловаца и Стражилова.

Н. Попов