ОДР­ЖА­НА СКУПШТИНА МАТИЦЕ СРПСКЕ Дра­ган Ста­нић оста­је на че­лу ове институције

За потпредседнике су изабрани проф. др Јован Делић, проф. др Милан Матавуљ и проф. др Срђан Шљукић, а за генералног секретара др Милан Мицић. У Станићевом из­ве­шта­ју о ра­ду, ко­ји је Скуп­шти­на МС при­хва­ти­ла, ис­так­ну­то је да су очу­ва­не све нај­ва­жни­је Ма­ти­чи­не те­ко­ви­не: ре­дов­но је из­ла­зио Ле­то­пис Ма­ти­це срп­ске и сви на­уч­ни ча­со­пи­си; по­ја­вио се не­ма­ли број мо­но­гра­фи­ја, збор­ни­ка на­уч­них ра­до­ва, књи­га ар­хив­ске гра­ђе; уоби­ча­је­но су те­кли об­ли­ци на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ког ра­да, укљу­чу­ју­ћи и по­вла­шће­не обла­сти зна­ња као што су пи­та­ња стан­дард­ног је­зи­ка, ен­ци­кло­пе­ди­сти­ке, лек­си­ко­гра­фи­је, ар­хи­ви­сти­ке... При то­ме је са­ма Ма­ти­ца срп­ска на раз­ли­чи­те на­чи­не би­ла на­гра­ђи­ва­на, а по­во­дом про­сла­ве „Два ве­ка Ле­то­пи­са Ма­ти­це срп­ске“ пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић је нај­ста­ри­јем европ­ском књи­жев­но-на­уч­ном ча­со­пи­су кон­ти­ну­и­ра­ног из­ла­же­ња уру­чио ове го­ди­не Сре­тењ­ски ор­ден И сте­пе­на.

– Да­нас Ма­ти­ца срп­ска зна ку­да тре­ба да иде, ка­ко тре­ба да де­лу­је и са ка­квим ци­ље­ви­ма да ускла­ђу­је сво­је де­ло­ва­ње – по­ру­чио је у свом сло­ву проф. др Дра­ган Ста­нић. – Ова­квом раз­во­ју Ма­ти­це срп­ске у по­след­ње три де­це­ни­је из­у­зет­но зна­чај­не до­при­но­се да­ла су тро­ји­ца ве­ли­ких пред­сед­ни­ка на­ше уста­но­ве: Бо­шко Пе­тро­вић, Бо­жи­дар Ко­ва­чек и Че­до­мир По­пов. При­ли­ка је да се и њих се­ти­мо у ова вре­ме­на ка­да нас оче­ку­ју и те­ ка­ко сло­же­ни за­да­ци у ве­о­ма те­шким по­ли­тич­ким окол­но­сти­ма. Те окол­но­сти ће мо­жда до­зво­ли­ти да­ље на­пре­до­ва­ње Ма­ти­це срп­ске, а мо­жда ће де­ло­ва­ти и као му­чан и оте­жа­ва­ју­ћи чи­ни­лац. На на­ма, пче­ла­ма ра­ди­ли­ца­ма, ни­је да пре­ви­ше се за­ми­шља­мо над тим спо­ља­шњим чи­ње­ни­ца­ма: на на­ма је да оба­вља­мо сво­ју ми­си­ју, а ре­зул­та­ти на­шег ра­да ће кад тад по­ка­за­ти сво­ју оправ­да­ност и ва­ља­ност.

Ми­ро­слав Ста­јић