Лордан Зафрановић : Филмовима сам освајао слободе

Управник Музеја Југословенске кинотеке Марјан Вујовић истакао је да су сви из дирекције ове филмске институције срећни што је тако велики редитељ одлучио да баш овде обележи тако значајан јубилеј. 

Вујовић је навео да ће се у сали "Душан Макавејев" 3. децембра отворити ретроспектива поводом 60 година уметничког стваралаштва редитеља и сценаристе Лордана Зафрановића, уз разговор са аутором, и говор директора Кинотеке Југослава Пантелића, а пројекције су бесплатне.

За мене је ово изузетан догађај, да управо у Кинотеци коју сам одувек толико волео, обележимо мој рад. Са мојим раним филмовима враћамо се у неко друго време, те 1962. године. Сећам се да смо тада уживали у филмским пројекцијама Кинотеке, евоцирао је успомене југословенски режисер, чије је филмове за приказивање делом омогућила Чешка телевизија и Хрватски филмски архив. 

Децембар у Југословенској кинотеци обележиће програми посвећени славним ауторима са ових простора - осим Лордану Зафрановићу, у плану је и омаж редитељу и сниматељу Карпу Аћимовићу Години, а крајем месеца премијерно ће бити приказана рестаурисана верзија филма „Клаксон“ (1965) Војислава Кокана Ракоњца.

Зафрановић је подсетио да је у то доба снимао аматерске филмове пре него што је отишао на чувену Филмску академију ФАМУ у Прагу, где су студирали Горан Паскаљевић, Срђан Карановић, Горан Марковић, Рајко Грлић, касније и Емир Кустурица.

Програм у суботу ће почети разговором са истакнути филмским аутором.

Прве вечери биће приказано седам његових, ретко приказиваних, кратких играних и документарних филмова које је снимао још шездесетих година.

У прва два - „Прича“ (1963) и „Дневник“ (1964) Зафрановић се појављује и као глумац.

Ти филмови тада приказивали су начин како смо мислили, размишљали. Била је то реална слика друштва, улица, о које ће сведочити генерације иза нас. Био је то на неки начин пробој новог филма и освајање слобода које тада нису биле могуће. Та остварења наговештавају једну будућу генерацију аутора, подвукао је Зафрановић и додао да су ти филмови били некако снимљени на пола пута, нису могли да иду до краја како су желели. 

Он је говорио да су његови кратки филмови "Валцер, мој први плес" (1971) "Аве Марија" (1970) били веома интересантни са својим идеологијама у то време. 

Потребно је било да се разбијају јаким ударцима на филму ти канони грађанске идеологије, и окоштале ствари и онда кренете нешто ново, што уме да траје доста дуго. Ти филмови су оцењени нулом због, како су ми саопштили," застрањивања". А нису ми никад објаснили шта им то значи и где у мојим филмовима налазе застрањивање, истиче Зафрановић. 

Уз краткометражна остварења, 4. децембра биће приказан и дугометражни играни филм „Лацримоса (Освета је моја)“ који је Зафрановић снимио током егзила у Чешкој 1995. године

Последњег дана, 5. децембра биће емитован телевизијски филм из периода Југославије „Филм о гостима и радницима“ (1977), за који Зафрановић каже да је тема самоуправљање, био је неко време забрањиван, али је касније ишао и на неке фестивале као Мотовун. 

О тим забранама Зафрановић се присетио када је давно учествовао на фестивалу са првим филмом "Недеља" (1969), када је прву награду освојио Живојин Жика Павловић. 

И касније су те забране кренуле, то је било нешто нормално, ето Жика Павловић је био забрањен због својих црних филмова у време Црног таласа. Ситуација је била таква и није могло другачије, сматра сценариста и редитељ. 

Лордан Зафрановић родом из Маслинице, Шолте, дипломирао је књижевност и ликовну уметност на Педагошкој академији у Сплиту. 

После је студирао и дипломирао филм и режију у Прагу, на ФАМУ, један из групе југословенских режисера познатих по називу „Прашка школа“. 

Његови најбољи филмови су прожети снажном осудом национализма, ратних злочина и геноцида у Другом светском рату.

Као млад је са филмском екипом у време Југославије радио је на снимању близу усташког логора Јасеновац, где се први пут сусрео са архивском филмском грађом, фотографијама, сведочењима и документима.о

Овај сусрет са усташким злочинима у Јасеновцу на њега је оставио застрашујући снажан утисак, што је обележило његову богату каријеру са ремек делима "Окупација у 26 слика" , "Крв и пепео Јасеновца" (1983), "Пад Италије", "Вечерња звона", „Залазак столећа / Тестамент Л. З.“ и друге.

Он се данас осврнуо и на дугометражни филм "Лакримоса (Освета је моја)". 

Понудили су ми један сценарио који је негде представљао прелазак из социјализма у демократију, заправо почетак те контроле над нама. И данас нас стално контролишу, има свуда постављених камера. Тај филм је био доста нападнут од стране Чешке, не због естетике, није им ту ништа сметало, већ због идеологије, оценио је редитељ и навео да је филм ипак имао успеха по многим фестивалима. 

Зафрановић је лауреат многих награда, између осталог и "Златна арена" за режију у Пули 1986. године, и "Александар Лифка" на Фестивалу европског филма Палић (2011), и многих других. 

Филм "Лакримоса" није био довољно запажен, већ је остављен по страни као неко сироче без родитеља. То је филм о интелектуалцу који се не сналази у демократији, што се дешава и дан данас, закључио је Лордан Зафрановић. 

Велики редитељ увелико снима свој најновији играни филм "Златни рез 43" према чувеном старом сценарију писца Арсена Диклића, такође на тему страхова у Јасеновцу, где играју Предраг Мики Манојловић, Жељко Димић - Џек Димич, и други.