Језикоманија: Мушка имена у вокативу

Мушка имена која се завршавају на -А имају вокатив једнак номинативу: Матија и Андрија у вокативу ће гласити Матија и Андрија...

Имена попут Доротеј, Андреј и Сергеј, Доситеј, Иринеј и Алексеј у вокативу гласе Доротеју, Андреју и Сергеју, Доситеју, Иринеју, Алексеју.

Двосложна мушка имена на -А с дугоузлазним акцентом као Пера, Божа, Паја, Жика, Миша имају вокатив на -О и дугосилазни акценат: Перо, Божо, Пајо, Жико, Мишо.

Име Лука у вокативу гласи исто као у номинативу само уколико у номинативу има краткосилазни или дугосилазни акценат.

Она мушка имена која се у номинативу завршавају на -Е имају и у вокативу -Е: Мане, Раде, Мате, Миле, Павле, Ђорђе, Теодосије, Владе...

Тросложна и вишесложна имена на -ИЦА (Перица, Томица, Микица, Јовица...) имају у вокативу наставак -Е: Перице, Томице, Микице, Јовице...

Имена која се завршавају на сугласнике -Н, -Д, -Р, као што су Драган, Милан, Бојан имају у вокативу -Е, па тада гласе: Драгане, Милане, Бојане...

Наставак -Е за вокатив имају и имена на -В, -Л, -М: Мирославе, Чаславе, Радуле, Павеле, Џиме, Максиме.

Мушка имена која се завршавају на -О и у вокативу имају -О, па ће бити: Михајло, Вељко, Марко, Жарко, Бошко, Драшко, Рашко, Перо, Драго.

Имена као Милош и Радош имају вокатив Милоше и Радоше, али није неправилно ни Милошу и Радошу.

Имена на –Г: Предраг, Миодраг и слична у вокативу гласе Предраже и Миодраже, јер њихова имена потпадају под правила палатализације.

Н. Мирковић