Језикоманија: Ко је оши­шао ла­ти­ни­цу?

Ша­ље­те СМС по­ру­ку, и ако не­ма­те не­ки „екс­тра” те­ле­фон, ћи­ри­ли­цу или пра­ву ла­ти­ни­цу (са пра­вим сло­ви­ма, тј. ква­чи­ца­ма, за, ре­ци­мо, ћ (ћ)) мо­ра­ће­те да пи­ше­те тзв. оши­ша­ном ла­ти­ни­цом! Ко­ли­ко пу­та ми се де­си­ло да су по­гре­шно про­ту­ма­чи­ли мо­ју по­ру­ку... По­не­кад у за­гра­ди мо­рам да на­пи­шем да је то и то сло­во Ш као ШЕР­ПА или Ж као ЖА­БА...

По­не­ки же­ле да као „по­бег­ну” од аме­рич­ког је­зи­ка, те „ч” пи­шу као „ch” (ch), „ш” као "сх" (сх) и слич­но!

Ком­пју­тер је дру­га ствар. Ту већ мо­же­те да ис­ко­ри­сти­те мо­гућ­ност про­ме­не је­зи­ка...са­мо што то ве­ћи­ну љу­ди мр­зи да ура­ди...а мо­жда и не зна­ју. Ко ће то зна­ти!

Да не го­во­рим о о то­ме да се, нпр. Зи­ван Ци­риц, мо­же про­чи­та­ти на бар два на­чи­на... што мо­же до­ве­сти до вр­ло не­при­јат­них ад­ми­ни­стра­тив­них и би­ро­крат­ских за­вр­зла­ма... а и про­бле­ма, бо­га­ми!

Ово иде то­ли­ко да­ле­ко да се и ма­тур­ски ра­до­ви пи­шу оши­ша­ном ла­ти­ни­цом. Ђа­ци га пре­да­ју та­ко, без ика­квог стра­ха и без ис­прав­ки ру­ком. С тим што „Ђ” оста­је!

Ви­де­ла сам по­ру­ку јед­не ше­фи­це сво­јој рад­ни­ци на­пи­са­ну ру­ком, олов­ком на па­пи­ру, ћи­ри­ли­цом: КУ­ПИ НЕ­СТО ЗА ДО­РУ­ЦАК!

На­та­ша Мир­ко­вић