Изложба уметника из Марибора и Новог Сада: Затворена - отворена коцка

Повезивање је кључна реч и за пројекат “Арт линкс” који осми пут по реду реализује Културни центар Новог Сада.

- Ове године придружили смо се пројекту који је већи, који путује и даље - навела је кустоскиња изложбе, уредница ликовног програма Културног центра Новог Сада, Маја Ердељанин. - Тема је коцка са странама димензија 25 центиметара, а уметници су интервенисали на њој на начин да означе унутрашњи и спољашњи простор. Први круг уметника био је избор кустоса, а сваки следећи самих уметника, који су предлагали своје колеге.

Поставка коцки у виђењу уметника из Марибора броји 48 објеката, а из Новог Сада 16. Сви они, долазећи из различитих поља и опредељења унутар визуелних уметности - сикарства, вајарства, нових медија - на себи својствен начин урадили су овај необичан задатак.

- Јако ме веселе тотално различите интервенције на коцки. Видели смо како је могуће на једно питање добити толико различитих одговора - навела је на јучерашњој конференцији за новинаре кустоскиња из Марибора, Бреда Колар Слуга. - У почетку смо размишљали о мобилној бази уз помоћ које би се могли селити на разне стране. Схватили смо да је ограничени и већ задати простор коцке велики изазов за уметнике. Прекинула нас је корона, а затвореност, немобилност, страх, добили су још већи замајац. Политичка ситуација је била такође напета, тако да ми је сад још занимљивије шта све ове коцке носе у себи.

На конференцији за новинаре могло се видети део поставке која се још увек распакује. Коцке обојене, са мотивима из историје уметности, али и оригиналним решењима, интервенцијама на њима, у њима, коцке које су склопљене, расклопљене, заиста пружају бројне референце и у маломе представљају пресек савремене ликовне сцене.

- Шта је уметник осетио у времену кад је био затворен? - било је главно питање током рада на коцки за Александру Сашку Груден, уметницу из Марибора. - Направила сам је као одраз душе. Извана има крзно, топла је и мека, одражава оно што имамо заједничко са животињама, а унутра има огледала као поглед у самог себе. У време короне смо заиста могли да се дружимо само са собом.

Разговор на конференцији за новинаре одвео је и даље у правцу размишања о употреби геометријских облика у историји уметности, могућностима повезивања и размене идеја, савременим рефлексијама на ту тему, али и о значају титуле европсике престонице културе за градове који су је носили.

- Кад би титула трајала десет година, можда би се нешто и догодило - навела је Бреда Колар Слуга, донедавно и директорка Уметностне галерије Марибор. - Ко се добро припремио, добро је и прошао. Ипак стојим на страни оних који вреднују ту титулу и користе је у борби за културу.

И. Бурић