Глумац Владимир Алексић о ангажману у Италији: ОДБИЈАМ УЛОГЕ источноевропских криминалаца, то је КЛИШЕ

Алексић је један од главних протагониста италијанске телевизијске серије "Велика игра" чија је прва сезона емитована у у трајању од 8 епизода, од новембра прошле године на "Скај телевизији".

Серија се бави закулисним радњама фудбалских менаџера. Играм једну од главних улога уз Франческа Монтенарија и Ђанкарла Ђанинија који је посебно интересантан нашој публици. У серији оживљавам агента Руса који долази из Лондона да преузме италијанско тржиште, каже Алексић.

Како напомиње у серији се дешавају различите ствари, од препродаје играча, љубавних односа, па све до новчаних малверзација...

Све се врти око новца, и начина стицања што већег богатства, казао је Алелксић.

Стицајем невероватних околности познати глумац је ушао у прилику да игра у италијанској серији.

Алексић се нашао у Болоњи 1999. године као део представе Соње Вукићевић.

У бару након представе упознао сам неке од чланова позоришне компаније "Мотус"...Желео сам негде да изађем и питао сам их где да одем у провод то вече. Испоставило се да сам разговарао са једним од најзначајнијих редитеља савременог позоришта у Италији. Дошао је из Риминија у Болоњу да гледа нашу представу "Франц Кафка", каже Алексић и додаје да му је после два месеца стигао мејл у којем су га позвали да игра у представи посвећеној обележевању 2000 година хришћанства.

Премијера је планирана у чувеном театру "Арђентина" у Риму...Остао сам без даха јер сам тада био стипендиста зрењанинског позоришта. Хтели су да раде представу са глумцем који је странац и тада нисам знао италијански језик. Научио сам свој текст напамет...Нисам осећао тај текст али сам разумео шта значи, казао је Алексић и додао да он глуми на страном језику слободније јер неке речи за њега немају велику тежину као што је случај када неки текст оживљава на матерњем језику.

Чак ми је колегиница са сета серије "Велика игра" казала да неке патетичне реченице у тексту изговарам без патетике. Она мисли да је то тако јер сам странац и не осећам италијански језик као што га осећају италијански глумци. Већ дуго играм на италијанском језику са акцентом. Дефинитивно слободније глумим на италинском него на српско, језику " казао је Алексић.

Он је серију "Велика игра" снимао између осталог са славним италијанским глумцем Ђанкарлом Ђанинијем.

Када сам видео своју слику поред његове на зиду сета где смо снимали, стварно сам се узнемирио, јер ми је било драго да учествујем у високо буџетном пројекту у страној земљи. Ђанкарло Ђанини има осамдесет година и на снимању су око нас били људи са написаним панелима које он чита на лицу места током снимања. У једној сцени сам ставио негов текст испред свог лица. Он ми се захваљивао и казао ми да је сличну сцену имао на једном снимању филма са Меги Смит, прича Алексић.

Наш признати глумац је добио улогу у серији на класичан начин: учествовањем на кастингу.

Алексић напомиње да има агента у Италији.

Улоге источно-европских криминалаца је одбијао јер није желео да уђе у клише.

Саша Кирилов је Рус који је дошао у из Лондона у Италију. Оживео сам лик отеменог мафијаша у оделу који без пиштоља решава проблеме. Послао сам свој видео на кастинг... а редитељи серије ми је сугерисао да треба да замислим Џемс Бонда, а не неког криминалца у кожној јакни у магацину. Урадио сам нови кастинг, послао га кастинг директору и након 9 дана нико се није јавио...Одлучио сам да мало одморим од глуме, јер сам у то време за све што сам желео да радим добијао одговор не. Отишао сам у САД и тада су ми јавили да сам добио улогу. Била је то моја највећа улога у каријери, сећа се Алексић.

За њега нема дилеме да му је једино важно да осети да је као глумац рекао оно што жели на кастингу.

Често нема везе колико сте били добри на кастинзима. Добијање улоге зависи од многих околности. Један од редитеља серије "Велика игра" ме није ни приметио на кастингу, а други је рекао да са тај. У Србији ми кажу да ме је тешко одабрати јер изгледам као странац...То су наши стереотипи, јер ако добијем пажњу неком улогом стално ме стављају у калуп тих улога. Мали број глумаца има прилику да игра велики распон улога, каже Алексић и истиче да је улога неког кастинг директора јако важна у стварању неког филма или тв серије.

Ми то немамо у Србији. Код нас или редитељи или продуценти бирају глумце, а немамо кастинг директора који прави ликовност неког филма или серије. На кастинзима се трудим да без обзира на информације о лику који треба да оживим, сам креирам тај лик. Прво напишем све о њему и тако кренем да градим лик, казао је Алексић и додао да је серија снимана делом три месеца у Милану, две недеље на Сардинији и два месеца у Риму.

Концепт и режију представе "Лепа Брена проџект" Алексић је потиписао са Олгом Димитријевић која је недавно награђена у Хрватској.

Сада та представа има дуплу поделу и коначно је могуће да је играмо колико то публика жели и у Београду, али широм света где често гостујемо у последних годину дана. У марту смо продали две представе у Загребу. У Скопљу смо играли представу пред хиљаду људи, у Сплиту у сали пред две хиљаде људи, у дворани где је 1984. године Лепа Брена имала концерт" каже Алексић и додаје да представа није о биографији Лепе Брене већ о Југославији.

Лепа Брена је успела неокаљана да прође кроз све етапе транзиције овог друштва и тада сам са Олгом Димитријевић дошао на идеју да радимо представу о томе шта смо некада живели у Југославији, а шта живимо сада, казао је Алексић.