Чачак: Представљен програм прве Престонице културе Србије

Програм је представљен у Културном центру Чачка, који је титулу Престонице културе Србије изборио у конкуренцији 18 градова.

Титула прва национална престоница културе истовремено је признање које подстиче и јединствена прилика за Чачак да ентузијазмом, јасном визијом и озбиљним улагањима направи суштински искорак и буде препознат као национални центар развоја културе, нагласила је министарка културе.

Она је подсетила да су Чачак прославили Надежда Петровић, Владислав Петковић Дис, Бранко В. Радичевић али и музичар Бора Ђорђевић, Радомир Михајловић Точак, глумица Соња Савић и многи други и да је то место на коме се преплићу традиционално и модерно.

Он је град кошарке који је одувек био свој и посебан и пре свега отворен према свима. Познат као средина која баштини вредности слободе, херојства, истрајности  и љубави према завичају, Чачак је креативно представио своје предности у оквиру четири програмске целине, „На слободи”, На раскршћу, На калдрми и На Морави. Наш заједнички циљ је да представимо управо ове четири уметничке целине и носеће програмске и инфраструктурне пројекте и упознамо јавност са свим деловима које су до сада реализовани као и са даљим плановима за 2023. годину, рекла је Гојковић.

Више од 60 нових уметничких програма развијено је у оквиру припрема за наредну годину, а све под слоганом „Чачанска родна”, који осликава локалну специфичност чачанског краја, на који су, према речима министарке, сви Чачани изузетно поносни.

Осим уметничког овај пројекат утицаће и на инфраструктурни и урбани развој града као и на јачање капацитета локалне културне сцене. Отварање музеја кошарке, обнова Виророве куће, уређење археолошких налазишта и боље повезивање установа културе у јединствену културно- музичку четврт, само су неки од пројеката који ће умногоме променити слику града и створити услове за његов даљи културни развој, рекла је она.

Према њеним речима, посебно је значајно што је читав пројекат са свим његовим целинама замишљен тако да допринесе развоју младих уметника и посленика културе.

Зато очекујемо да ће кроз овај пројекат и квалитетне пројекте које ће овај град понудити наредне године доћи до размаха свеобухватног културног живота што ће подстаћи и туристички и укупни економски развој овог краја, рекла је министарка.

Гојковић је изјавила да су у 2022. години извршена и бројна истраживања, прикупљени подаци и укључена целокупна културна сцена на изради прве Стратегије развоја културе града Чачка 2023-2027, у оквиру које је интегрисан пројекат Престонице културе Србије, а све у сарадњи са Заводом за проучавање културног развитка, и подсетила да је избор престонице културе спроведен у години када је Нови Сад понео титулу Европске престонице културе, а читав пројекат инспирисан том престижном европском манифестацијом.

Градоначелник Чачка Милун Тодоровић је подсетио да се наредне године, године у којој ће град на Морави имати ту част да буде прва српска престоница културе навршити и многи јубилеји значајни за живот и развој и града Чачка, али пре свега његових житеља.

Следећа година је 175 година од првог читалаштва у нашем граду, 75 година од оснивања компаније „Слобода”, 60 година од првог „Дисовог пролећа”, 50 година од почетка излажења великог и важног часописа „Градац”... Све оно што смо, наши prеthodnici, културни посленици баштинили деценијама и столећима, рекао бих да се имплементира и унапређује у наредној, 2023. години, рекао је градоначелник Чачка.

Тодоровић је истакао да ће инфраструктурно опремање свих локалитета које се обављало у години иза нас бити настављено и у наредној, години Културне престонице али и да је сада остало само да се све оно што се у годинама иза нас урадило унапреди и да се постојеће манифестације учине важнијим, битнијим и видљивијим.

Иначе, слоган „Чачанска родна” дошао је од сорте шљиве која носи тај назив, а која је настала још 1961. године у Институту за воћарство у Чачку. Настала је укрштањем сорти Стенлеј и Пожегача, а за посебну сорту призната је 1975. године. Као веома прихваћена и примењена сорта и она је кроз године постала један од симбола града на Морави и његово име пронела далеко ван граница наше државе.