У НЕДЕЉУ ТРАДИЦИОНАЛНА СВЕЧАНА СЕДНИЦА МАТИЦЕ СРПСКЕ Змајева награда и слово о Даничићу

О великом поштоваоцу Вуковог рада и једном од најзначајнијих проучавалаца српског језика два века говориће проф. др Виктор Савић са Института за српски језик САНУ. Ако је потребно подсећати, Матица српска основана је у Пешти 4/16. фебруара 1826. а за првог председника изабран је доктор права и књижевник Јован Хаџић. 

Својим словом сутра ће Матичаре поздравити актуелни председник наше најстарије књижевне, културне и научне институције, универзитетски професор и књижевник проф. др Драган Станић. По традицији, на Свечаној седници биће уручена Змајева награда Матице српске за 2024. годину, најстарије књижевно признање на српском културном простору које се додељује за најбољу књигу поезије. Лауреати су Верољуб Вукашиновић за књугу Жалац, објављену под окриљем Српске књижевне задруге, и Томислав Маринковић за збирку Шта о нама мисле анђели у издању Архипелага. Жири, који су творили песници Иван Негришорац, Селимир Радуловић, Саша Радојчић и књижевни критичар Желидраг Никчевић и Ђорђе Нешић. 

„Већ на први поглед, Маринковић и Вукашиновић се веома разликују, и ширина те разлике одражава ширину поетичких варијанти које познаје савремено српско песништво”, речи су члана жирија Саше Радојчића, који ће на Свечаној седници говорити о награђеним књигама и њиховим ауторима. „ Српска поезија се данас развија у атмосфери поетичког плурализма, у којој се нешто чешће од других чују неоверистички и неосимболистички гласови. Занимљиво је да се, уз све међусобне разлике, позиција обојице овогодишњих добитника Змајеве награде, може описати као нека врста споја неоверистичког и неосимболистичког приступа. При томе су оба песника, током вишедеценијског рада, изградила специфичне, препознатљиве индивидуалне стилске особине, које су на делу и у награђеним збиркама. Речено је да се у поетичком погледу овогодишњи добитници Змајеве награде јако разликују. Али у једном веома важном смислу, они су необично блиски. Реч је о томе да су светови њихових песничких књига, и Маринковићеве Шта о нама мисле анђели, и Вукашиновићеве Жалац, обасјани унутрашњим светлом, афирмацијом живота и света, напослетку, уз све сумње и устручавања, самоафирмацијом песничке речи. Читаоцу који пожели да се окрене овим књигама, могу да препоручим да се препусти осветљености која из њих додирује ствари у свету и преображава их, чинећи их јаснијим, а одатле истинитијим и бољим”. 

Свечана седница Матице српске почиње у 19 часова.

М. Стајић