moderate rain
6°C
02.01.2025.
Нови Сад
eur
117.0149
usd
112.4386
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗАОКРУЖИО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ПОСТОЈАЊА ОБЈАВЉИВАЊЕМ ЗАВРШНЕ ОВОГОДИШЊЕ СВЕСКЕ Просветитељ с ненаметљивом харизмом

30.12.2024. 09:43 09:53
Извор:
Дневник
летопис
Фото: промо

Завршно овогодишње поглавље Летописа Матице српске, децембарска свеска, посвећено је обележавању два века овог у свету јединственог часописа, најдуговечнијег живог који током два века трајања није мењао темељну уређивачку оријентацију превасходно усмерену ка српској књижевности и уметности.

У овом темату објављена су слова Летопису посвећена из пера председника Републике Александра Вучића, патријарха српског Порфирија, покрајинског секретара за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Бранка Марковског, председника Матице српске проф. др Драгана Станића, као и књижевне теоретичарке доц. др Јелене Марићевић Балаћ. Други пак темат новог издања Летописа у фокусу је имао дело Владете Јеротића (1924 – 2018). Поред изворног рукописа једног од најзначајнијих савремених српских интелектуалаца насловљеног са „Писмо једног пријатеља из Швајцарске”, у темату су публиковани и есеји Бојана Јовановића, Ирене Арсић и Драгана Симеуновића посвећени овом „просветитеља са ненаметљивом харизмом”. Есесји су, иначе, и посебно апострофирано иу децембарском Летопису, а акценат је на промишљањима Рајне Драгићевић о Михаилу Петровићу Аласу, Симониде Лончар о роману „Језа” Бошка Ивкова, те Борислава Чичовачког, који је писао о музици Вељка Ненадића. Поље поезије и прозе представља рукописе Милутина Ж. Павлова, Анђелка Анушића, 

Перица Маркова, Олге Лалић Кровицке, Саре Здравковић, Чингиза Торекуловича Ајтматова и Катарине Џункове. Завршна секвенца децембарског Летописа посвећена је књижевној критици, те као Милан Радоичић пише о Изабраним делима Ивана Негришорца, Виолета Митровић о студији Јелена Пилиповић Ка вечности: поетски свет Хомерових епова, Милан Ђорђевић о књизи Андреја Тишме Хронографија (спи)ритуала – моји перформанси духовног зрачења, Ненад Станојевић о Магленој авлији Анђелка Анушића, а Ленка Настасић о нажалост јединој књизи прерано отишле Емилије Поповић Упола саздани: мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића између митско-рели гијског и симболичког значења.

М. С.

Извор:
Дневник
Пошаљите коментар