НА ДАНАШЊИ ДАН ПРЕМИНУО МЕША СЕЛИМОВИЋ: Несрећа и љубав урезани у  романе

Селимовић је имао тежак живот, препун личних трагедија и несрећа. Отац му је рано умро, а Меша је Други светски рат дочекао, како је сам писао, "изгубљен и депресиван створеним стањем у Југославији и свету". Због сарадње са НОП-ом, Мешу, његову сестру и средњег брата 1942. године ухапсиле су усташе.

- Све троје смо везани у ланце (били смо везани 42 дана) и стављени у самице полицијског затвора - писао је.

Смрт браће

Након четири месеца пуштен је из затвора због недостатка доказа. Отишао је у шуму, на Мајевицу, у партизанску бригаду и постао члан Комунистичке партије Југославије. Тада су му стрељали брата Шевкију, а он је овај трагичан догађај искористио као инспирацију да напише свој чувени роман "Дервиш и смрт".

Шевкија је стрељан јер је из магацина Главне управе народних добара узео неколико комада намештаја (кревет, ормар, столицу и још неке ситнице), којим је хтео да опреми своју опљачкану кућу како би се у њу из логора вратила његова супруга Десанка.

Трећи брат у породици Селимовић, Теуфик, био је на високом положају у ОЗНИ. Он је непосредно пре смрти брату оставио кратку поруку преко возача.

- Поздрави Мешу, и реци му да сам невин.

„Те драматичне ноћи кад је вољени брат, стријељан издисао негде у околини Тузле, у проскозорје једног јутра на самом крају рата, сам на свету, понижен без икакве кривице, нисам могао да му вратим макар део указане љубави ни да му помогнем у том најстрашнијем часу његова живота, да му додирнем руку, да му лакшам самоћу пред неповратан пут у непознато, нисам ни знао шта се с њим дешава. Тај мој убијени брат је моја највећа туга, и они који су га убили као да су дуго смишљали како ће ми нанети највећу бол“, описао је своју патњу велики писац.

Студије

Студирао је српско-хрватски језик и књижевност на Филолошком факултету Београдског универзитета. За време студија је добио надимак Меша, којим је након неког времена почео да се потписује. Након студија вратио се у Тузлу да предаје у тамошњој гимназији, која данас носи његово име, пише 24седам.

Након рата живео је у Београду, Сарајеву (радио је као професор у Средњој педагошкој школи и на Филолошком факултету). Био је и уметнички директор филмске компаније Босна филм, руководилац драмског дела Сарајевског народног позоришта и главни уредник издавачке куће Свјетлост. Након сукоба с неколико политичара и локалних интелектуалаца, Селимовић се 1971. године сели у Београд, где остаје до смрти 1982. године.

Брак

Био је ожењен Десом, са којом је имао ћерку Слободанку. Деса је била лепа жена, по занимању професорка физичког у гимназији у Тузли. Водила је порекло из познате српске породице.

Ипак, Селимовић је напустио супругу и мало дете због жене у коју се заљубио. Тада га Деса пријављује за ванбрачну везу и неверу. Жена у коју се заљубио звала се Дарослава Божић, супруга несталог заробљеника искљученог из партије и ћерка дивизијског генерала војске Краљевине Југославије.

Развео се од Десе и оженио Дарославу, коју је неизмерно волео и са којом је добио две ћерке Јесенку и Машу које живе у Београду. Дарослава је умрла 1999. године за време бомбардовања.

Смрт

Меша Селимовић је преминуо 11. јула 1982. године, нешто после 22 сата, у 72. години живота. Непокретан и нем, на телевизији је гледао пренос финалне фудбалске утакмице Светског првенства са стадиона Сантиаго Бернабеу у Мадриду, између Италије и Немачке, када му је изненада позлило. Иако је лекар брзо дошао, могао је само да констатује смрт великана.

Вест о његовој смрти безо се проширила Европом. Сахрањен је 14. јула у Алеји заслужних грађана Београда на Новом гробљу, поред Скендера Куленовића и Милоша Црњанског.

24седам