Завршен Војвођански фестивал класичне гитаре

У време када је поменути фестивал покренут, пре петнаестак година, разлог његовог утемељења била је намера организатора, чланова Асоцијације гитариста Војводине, да се на тај начин представе запажени домети овдашње гитаристичке уметности, која је током проследњих деценија доживела прави процват. Данас, након седамнаесте одржане војвођанске гитаристичке феште, може се несумњиво закључити да је ова манифестација оправдала своју сврху, као и то да уметност класичне гитаре у Новом Саду, Војводини и Србији наставља свој квалитативни раст.

Концертни програм фестивала је по већ опробаном рецепту укључио реситале врхунских домаћих и страних солиста, који су, разумљиво, били у жижи занимања љубитеља музике, али су пођеднако занимљиви били и наступи перспективних гитариста млађе генерације. Прве фестивалске вечери приређен је концерт истакнутог београдског гитаристе Срђана Тошића, који се представио упечатљивим тумачења захтевног репертоара у дијапазону од ренесансних композиција Дауленда, Бахове Сонате БЊВ 1001, Скарлатијевих соната, до романтичарски распеване Фантазије на теме из Белинијевих опера француског композитора Наполеона Косте.

Велико финале фестивала у четвртак увече у Градској кући представљао је најпре наступ дуа који су чинили сјајна београдска флаутисткиња Стана Крстајић и прослављени гитариста Един Карамазов, који су овде истакли једну нову, интригантну трагалачку димензију савремене гитаристике. На њиховом програму нашле су се транскрипције за флауту и гитару двеју Моцартових младалачких клавирских соната и један његов Рондо, у аранжманима Карамазова, који су у свирачки фино усаглашеним интерпретацијама ових двоје врсних солиста зазвучале надахнуто, децентно и прозрачно.

Необично интересантан репертоар извео је на свом реситалу врсни руски солиста Антон Баранов, (својевремени победник Светског гитаристичког конкурса у Новом Саду), који је том приликом интерпретирао ређе извођене опусе романтичарског репертоара, попут транскрипције Шопеновог Ноктурна бр. 20, прегршти каприча италијанског аутора Луиђија Лењанија, такође и концертне комаде латиноамеричких аутора Х. Сагрераса и П. Белинатија, као и избор транскрипција дела великих руских композитора Чајковског, Љадова и Римског-Корсакова, представивши се као музичар бриљантаног виртуозитета и танане музикалности.

Упоредо са концертним програмом, у оквиру новосадског фестивала приређено је Међународно такмичење младих гитариста „Др Јован Јовичић”, уз учешће великог броја младих музичара из целе Србије и иностранства, које је видним напретком извођачке спреме ових гитариста најмлађе генерације показало завидан развој гитаристичке педагогије. За победника такмичења у преткатегорији проглашен је Михајло Јовић из Србије. Победник у првој категорији је Огњен Мојовић из БиХ, победница у другој категорији је Вида Пуљевић из Србије, за победника у трећој категорији проглашен је Матија Станојевић из Србије, а најуспешнији у четвртој категорији био је Ади Омеровић из БиХ. Победник у ревијалној категорији био је Митја Кузњевцов из Русије. Ове године по први пут на фестивалу је додељена и специјална награда за најуспешнијег професора гитаре, која је названа „Ана Маргарета Вучак” по професорки која је утемељила гитаристичку педагогију у Новом Саду, а добитник овог признања је професор Марко Сарић из Београда.

Успешним концертима на фестивалу су се представили и млађи солисти, попут младе београдске гитаристкиње Милице Ристић, такође и Никола Ђорђевић из Ниша,  чланови дуа гитара који су чинили Слободан Миливојевић и Вук Драгичевић, потом, на солистичком наступу Иван Хочевар из Београда и дуо гитара Ално, у којем наступају Александар Антић и Новак Миљковић, чији су значајни интерпретативни домети приказали њихово стасавање у врсне концертне извођаче.

Фестивал је организовала Асоцијација гитариста Војводине у сарадњи са Музичком школом, „Исидор Бајић„ и Радио Телевизијом Војводине као медијским партнером, а одржавање ове манифестације подржали су Управа за културу Града Новог Сада и Покрајински секретаријат за културу.

Текст и фото: Б. Хложан